Louvre Couture: Дијалог без преседана између уметности и моде

Седамдесет одевних предмета и 30 додатака бројних реномираних дизајнера представљено је у овој знаменитој изложби – првој модној изложби приређеној у Лувру до сада – са креацијама које су често скривене међу музејским просторима и галеријама од скоро 100.000 квадратних метара.

Иако је ово први пут да Лувр излаже модну одећу, одећа је свеприсутна у његовим галеријама, од Вермерове Плетиље чипке до Енгреове голе Велике одалиске са турбаном. Оно што се носи – или не носи – увек је било централна компонента стварања и рецепције уметности.

„Веома је важно да Лувр настави да се отвара за нове генерације и да дâ свој мали допринос разумевању данашњег света. То је управо оно што ова изложба ради“, наводи Лоренс де Кар, председник музеја, у интервјуу за Си-Ен-Ен.

Колекција тка нити између моде и разноликог низа „уметничких предмета“ – укључујући таписерије, керамику, портрете, скулптуре и распоред самих галерија Лувра. Посетиоци су позвани да лете – или бесциљно лутају, како француска изрека каже – кроз музеј и открију његове мање популарне колекције.

„Лувр је много више од само ’Мона Лизе’“, са осмехом каже Оливије Габе, директор музеја за уметничке предмете и кустос изложбе.

Модна размена

Док је сликар Пол Сезан једном приметио да је „Лувр књига у којој учимо да читамо“, за модне дизајнере музеј је „најбоља табла расположења“, напомиње Габе. Од Лагерфелда до Александра Меквина, дизајнери су дуго били инспирисани богатством колекција изложених у највећем светском музеју. Неки, попут Кристијана Лубутена, поделили су са Габеом успомене из детињства на дане проведене у његовим салама. Други, попут Ива Сен Лорана, и сами су били велики познаваоци уметности и колекционари. За Габеа, лични однос између дизајнера и Лувра био је полазна тачка за изложбу.

То је веза коју представља Диорова креација која отвара изложбу, наводи Габе. Названа „Музеј Лувр“, Габе каже да је, према његовим сазнањима, то „једини комад у историји високе моде који је назван по музеју“.

Изложба одаје почаст главним историјским периодима, позивајући посетиоце да поново открију артефакте Лувра кроз призму савремених дизајнера. Најважније су хаљина Долче и Габана са извезеним кристалима инспирисана мозаицима из 11. века из Санта Мариа Асунта у Торчелу у Венецији. Спектакуларна свилена Диорoва хаљина са мотивом Краља Сунца постављена је испред барокног портрета самог Луја XIV.

Изложени су и култни комади попут металне мрежасте хаљине Ђанија Версачеа из 1997. године – која је раније била приказана на Мет Гала изложби „Божанствена тела“ 2018. Одевни предмет за који је двема кројачицама атељеа требало више од 600 сати – или 25 дана – да га ручно украсе Сваровски кристалима, златним везом са византијским крстовима и Версачеовим препознатљивим наборима инспирисаним старогрчким хаљинама.

Хаљина је инспирисала златну Версаче хаљину Ким Кардашиан на Мет Гала 2018. и култну колекцију Донателе Версаче Трибјут исте године, у којој је било пет оригиналних супермодела: Наоми Кембел, Карла Бруни, Синди Крафорд, Клаудија Шифер и Хелена Кристенсен.

Детаљи, детаљи

Понекад су референце дизајнера на објекте у Лувру буквалне. Колекција Карла Лагерфелда за 2019. за Шанел, на пример, садржала је упечатљив везени сако чији је мотив извучен из плаво-белог сандука из 18. века. Лагерфелд, који је Лувр сматрао својим „другим атељеом“, скицирао је своје почетне дизајне хаљине у музејском каталогу са сандуком, пре него што је коначну верзију послао у атеље Шанел.

Гламур се може наћи чак и у средњем веку, са хаљинама у стилу оклопа које трансформишу моделе у модерну Јованку Орлеанку. Француску глумицу Брижит Бардо 1967. године фотографисао је Дејвид Бејли у туници Пако Рабана, која је представљена на изложби поред три-де штампане оклопне Баленсијагине хаљине.

Чешће, широки замах историје служи као стална инспирација за дизајнере, као што су италијанске ренесансне слике за Марију Грацију Киури у Кристијан Диору, средњовековне таписерије за Дриса ван Нотена или посластице из 18. века које су евоцирали Џон Галијано и Кристијан Лобутин.

Са Недељом моде у Паризу иза угла, "Louvre Couture" нуди извор инспирације и за дизајнере и за посетиоце, осветљавајући текући дијалог између уметности и моде.

„Изложба није ту да каже да мода јесте или није уметност“, закључује Габе. „Мода је стварање. Уметничка култура коју деле велики дизајнери – то је лајтмотив колекције.”

И ово је само почетак разговора. У марту ће чувени париски музеј угостити стотине гостију за Grand Dîner du Louvre, догађај који се већ назива првим француским Мет Гала.