Куповина из фотеље, и поред неких мана, постаје нам све привлачнија

Гужве, редови, чекање. Тако је, донедавно изгледала претпразнична куповина. Гужви у радњма је све мање, а оних који бирају да из удобности свог дома и једним кликом уштеде време и живце све више – потврђују и подаци Народне банке Србије.

„Према извештају НБС око 38 одсто је повећана онлајн куповина. То је метеорски раст тог вида трговине, управо из разлога што је то практичније за потрошаче, углавном су ниже цене, а и углавном је бесплатна достава. Дакле, има низ предности, али има и наравно изазова“, напомиње Весна Перинчић из Републичке уније потрошача.

У поређењу са земљама Европске уније, Србија заостаје по заступљености онлајн трговине, али предњачи у односу на друге у региону. У Северној Македонији 27,6 одсто потрошача користи интернет за куповину, најмање у Албанији – 13,6 одсто. Стручњаци кажу да је на пораст онлајн куповине доста утицао долазак кинеског Темуа на наше тржиште.

„Навика и начин куповине јесу се променили, нарочито после ковида. Ту је заправо био најјачи удар на потрошаче и на навике за куповину. Ова сада тако агресивна кампања коју имаТему, додатно је подстакла, али са друге стране и мало научила тржиште како функционишу процеси, шта могу да очекују“, наводи Миљан Премовић, маркетиншки стручњак.

„Тему је и настао као нека јефтинија платформа, то им је био и маркетиншки циљ и они ће сада имати јако велики проблем да се такмиче са другим конкуретнима – Амазоном, Шејном, или кинеским платформама односно конкурентима“, напомиње Иван Танасковић, директор Екомерц асоцијације.

Куповина из фотеље уз предности има и мане.

„Потрошач пре свега треба добро да погледа страницу оглашивача – да ли је у питању злонамерна страница, или је заиста у питању трговац. Затим треба да провери на који начин ће да се поступа по његовој евентуалној рекламацији, које су контакт форме потрошачу на распологању. Да ли може да контактира и путем више канала комункације, а не само путем чета са вештаком интелигенцијом. Може доћи и до злоупотребе података, тако да је потребно да потрошачи буду максимално обазриви, најпре да погледају страници оглашивача, да провере да ли је регистрован у АПР-у“, препоручује Весна Перинчић.

Интернет, показује истраживање Републичког завода за статистику, најчешће се користи за куповину одеће, спортске опреме, за доставу брзе хране, најмање за куповину књига.