Зашто деца играју исту игру или гледају исту емисију изнова и изнова

Ова стабилна и понављајућа интересовања деце за одређену ТВ епизоду, игру или тему могу бити фрустрирајућа за родитеље који само желе да некада погледају нешто другачије. Али ово понављање заправо има велике користи за учење и добробит деце.

Један од разлога за то је такозвани „ефекат уноса“. Ово није нови концепт у когнитивној психологији, напомињу развојни психолози Хавијер Агвадо-Орија и Дармуд Верије, професори на Универзитету у Шефилду.

Трагање за обрасцима

Мозак је орган који даје све од себе да схвати шта је нормално у нашим животима – шта је део редовног обрасца, а шта није. Истраживачи су открили феномен познат као „статистичко учење". Према овом концепту, деца су веома осетљива на појаву законитости и образаца у њиховом животу.

Занимљиво је да су бебе посебно веште у разумевању одређених врста материјала, као што је учесталост одређених звукова у говору који им упућујемо. Али они морају бити изложени многим примерима овога како би откриле правилности.

На пример, у свим језицима, звуци укључени у речи имају тенденцију да прате одређене обрасце. Дечји мозак тражи понављање и то ће им помоћи да науче да говоре.

Дакле, када се мала деца врате да гледају исту емисију, оно што раде, знали они то или не, вођено је жељом да открију и консолидују обрасце у ономе што гледају, слушају или читају.

Удобност познатог

Осим што подржава учење, понављање такође има користи за дечје емоције, у ономе што психолози називају „ефекат благостања“.

Главни посао детињства је учење, а то значи активно тражење нових искустава и подстицаја. Међутим, потреба за процесуирањем и прилагођавањем новим стварима може бити исцрпљујућа – чак и за малишане са безграничном енергијом.

Свет такође може бити чудније и стресније место за децу него за одрасле. Као одрасла особа, научили смо шта да очекујемо и како да се понашамо у одређеним контекстима, али деца се стално први пут сусрећу са новим ситуацијама.

Добро познати стимуланси, као што је она ТВ епизода коју су већ гледали безброј пута, могу пружити извор удобности и сигурности који штити од овог стреса и неизвесности.

Интересовање за одређену активност такође пружају извор удобности и благостања кроз осећај контроле и успешности. Деца се стално сусрећу са изазовима и напињу да савладају и разумеју задатке у вртићу, школи или другде. Ово је кључно за учење, али такође представља претњу њиховом осећају компетенције.

Могућност да се опусте у активности у којој се добро осећају, као што је омиљена игра, испуњава ове потребе за компетенцијама. Поред тога, могућност да се определе за активност у којој уживају омогућава им да имају осећај аутономије и контроле над својим животима, који иначе често проводе тако што их родитељи ту и тамо стављају пред изазове.

Наравно, ове врсте интересовања које се понављају, неће се развити код све деце. На пример, аутистична деца често показују посебно фокусирана интересовања.

Постоји огромна вредност која се добија понављањем у смислу учења и осећања благостања. Дакле, наводе психолози, иако не би требало да терате своје дете да поново гледа исту емисију, такође не морате да бринете што они сами то траже. Међутим, може постати проблематично ако утиче на способност детета да се бави другим важним аспектима свог живота, као што је излазак из куће на време, интеракција са другима или физичка активност.

Наравно, не постоји правило које се може применити на сву децу у свим контекстима. Као родитељи, можемо само да будемо пажљиви посматрачи ситуација и да на основу тога донесемо одлуку.

Али док поново са дететом гледате исти цртаћ, размислите о утицају и позитивним ефектима по његов развој, и можда се одморите од бриге да би ваше дете требало да ради нешто – било шта! – друго.