Који је прави рецепт за чесницу – зрно традиције, прстохват мултикултуралности и пуно љубави

Чесница или божићни колач прави се на разне начине и може да буде и у облику хлеба, погаче, слатке или посне пите, видело се на Фестивалу „Чесница“, који је у Зрењанину почео свој једномесечни пут по Србији и Републици Српској.

Хлеб спаја и заједнички је именитељ у културама свих европских народа. Посебан значај имају обредни хлебови, попут божићне чеснице која се у разним облицима вековима појављује на трпези.

Фестивал чеснице или обредног божићног хлеба ове године се у Србији одржава трећи пут и током децембра ће окупити домаћице у Неготину, Крагујевцу, Лозници и Бања Луци. Караван је почео у Зрењанину, где свако село и средина имају свој рецепт за чесницу.

„Обично се прави округла чесница као точак да би се стално вртила укруг. Сад већ неко и прави са маслацем, али углавном су посне“, каже Марија Вечански из Боке.

„Бесквасно тесто, значи без квасца, вода, брашно, умеси се и онда се то украси не као данашње, на пример ове славске погаче, него неки мали детаљи са истим тим тестом“, наводи Мирјана Дангубић из Сечња.

Банатске чеснице су посебне.

„Зато што су сочне, пуне ораха, сувог грожђа, смокви, меда, шећера. Оне се заливају приликом печења одмах и онда добијају ту сочност“, истиче Слађана Дулијан из Зрењанина.

Фестивал божићног колача „Чесница“ покренула је Канцеларија за културну дипломатију са циљем промоције културног наслеђа бројних заједница.

„Зрењанин и целокупан овај регион у ствари је срце те мултикултуралности, преплитање култура, преплитање идентитета и то се заиста види на овим трпезама, види се то благо преливање од немачке, русинске, пољске, српске чеснице, свих божићних колача“, објашњава др Гордана Бечић из УГ Канцеларија за културну дипломатију.

У необични фестивал чесница укључени су и етнографска одељења музеја и установе културе градова домаћина, а манифестацију осим гастрономског дела прате и научна предавања о хлебу и традицији.