„Најважнија институција“ у Атељеу 212 поново ради

Милан Цаци Михаиловић је у Атеље 212 дошао 1972. године и постао, као и сви глумци, редован гост бифеа. Годинама је на салветама, кутијама од шибица записивао анегдоте док их није објавио у књизи Успоменар 212.

„Утрчава у бифе Драган Николић, било је то 1986. године, и с врата нам каже: 'Људи, знате шта сам узео Милени за осми март?' Сви га питамо шта, а он ће: 'Сто марака из ташне' – и он умире од смеха, свиђа му се штос што је смислио“, присећа се Михаиловић.

Овде су пре и после представе седели Бата Стојковић, Зоран Радмиловић… Осамдесетих година бифе Атељеа 212 био је популаран колико и позориште. Поред глумаца овде су долазили писци, новинари и музучари…

За столом је најчешће седео са Петром Краљем, Љубом Мољцем, Аљошом Вучковићем. Многи су овде пили на „црту“.

„Постојала је код нашег чувеног бифеџије Новице свеска у којој је бележио шта попијемо, стављао је рецке, две кафе, две рецке, три вињака, три рецке, свако је имао своју страну и онда смо ми то враћали кад добијемо плату. Био је ту један наш електричар Миле који је говорио знате како Новица пише рецке с виљушком“, каже Михаиловић.

Данас, лактове и душу на овом шанку одмарају нове генерације глумаца.

„Никада нисам пропустио прилику да останем у бифеу после представе и мислим да је то јако важно. Не могу одмах да кренем кући, морам да свратим макар на минут, да видим шта се дешава. Волим тај бифе и мислим да је бифе срце позоришта“, истиче глумац Владислав Михаиловић.

„Нама много значи, глумцима и радницима ту, јер како уђете у зграду, одмах улазите у бифе и ту проводите неко време, са пробе, представе, ту се све разрешава и ту све почиње“, наводи глумац Урош Јаковљевић.

Овде се воде озбиљни разговори о књижевности, представама, драмској литератури, политици, славе се рођендани.

„Богами јесам славио рођење детета првог, тако да је то стварно било невероватно, за памћење. Било је разних прослава, свега, то нам је саставни део свега посла, представе“, истиче

Бифе није радио од пандемије короне. Данас добија нови живот. Што би Борислав Михајловић Михиз рекао: „Бифе је најважнија институција у позоришту.“