У недељу у манастиру Тумане обележавање десет година од обретења моштију Светог Јакова

Према народном предању цркву, односно манастир под називом Тумане, као своју задужбину подигао је косовски јунак Милош Обилић који је на територији села Двориште имао своје дворе. Идући у лов, нехотице је ранио монаха Зосима. На месту где је монах издахнуо почео је да зида цркву.

„Народ каже да Тумане добија свој назив по двоструком Тумани, светог Зосима, рањеног монаха, кога је Милош Обилић нехотице устрелио, када га је понео свом двору да му извида ране, узвикнуо је "Ту мани", пусти ме да умрем и када је над гробом светитеја Милош Обилић завршавао задужбину, гласници кнеза Лазара пред Косовски бој зову славног јунака Тумани задужбину“, рекао је игуман Димитрије, Манастир Тумане.

Прича о Светом Зосиму

Свети Зосим је припадао групи монаха исихаста, познатих под именом Синаити, који су у време кнеза Лазара населили Србију. Живео је сам, у каменој пећини, испосници која је сачувана до данас.

„Свети Зосим, синаит, монах из времена кнеза Лазара, строги подвижник, испостник и делатељ молитве, истински исихаста, несачуваног детаљног житија, прославио се након свог упокојења јер је Господ, препознавши његову љубав, даровао га истинским даром чудотворства. Он се као такав овде прославља веком и народ долази код његових светих моштију тражећи утеху и помоћ“, рекао је игуман Димитрије, Манастир Тумане.

Садашња Манастирска црква посвећена Светом архангела Гаврилу, трећа је грађевина на истим темељима. Завршена је 1924.године. У цркви се и налази чудотворна икона Мајке Божије коју су 1936. године донели руски монаси.

„Икона Мајке Божје Курске је под окриљем тајне јер се не зна у ком је веку настала, и ко је био фрескописац. Нађена је на згаришту цркве у месту Курск, где су је нашли монаси који су због Бољшевичке револуције прибегли Србији из Русије и понели са собом прво у манастир Сирмиљково, а онда 30-тих година је понели овде и ту је остала као непроцењи бисер. Али према истраживањима старости овог окова у којој је она окована, тог украсног се сматра да је у питању рад крајем 17. века“, рекао је протосинђел Теофил

Поред кивота са моштима Преподобног Зосима Синајита у цркви се налазе и мошти Преподобног Јакова Новог. Рођен је 1894. у селу Кушици надомак Ивањице као Радоје Арсовић. Након образовања у Србији, у Француској је успешно завршио студије и стекао два доктората, и то из филозофије на Сорбони, а из права у Монпељеу.

Велики утицај на његов подвижнички пут имао је владика Николај. Напустивши дипломатску службу монашки подвиг започиње у манастиру Жичи. Преминуо је 1946. године у Раброву, а по сопственој жељи сахрањен је у Туману.

„Управо је свети Јаков својим животом, својим страдањем, својом жртвом и немерљивом службом Христу показао да је све могуће. Он ко има двоструки докторат спустио се на ниво обичног и једноставног подвижника, схватајући да земаљске и временске почасти не дају коначно решење, него пролазе у времену где су се и јавили.

Управо је Свети Јаков пример сваком човеку, а посебно младима у 20. веку, да ако има Христа, ко хоће Христа неће проћи лагано у животу, али заједница са Христом и те како достижна и плодове даје у своје време. Свети Јаков је био можда од својих савременика као монах изруган јер је живео једноставним животом, јер се одрекао свих почасти, али ево, видите данас како је Христом прослављен, а видећемо када наступи царство Божије колико је та слава незаменљива и колико је величанствена и узвишена“, истакао је игуман Димитрије, Манастир Тумане

Монаси манастира Тумане добили су 2014. благослов епископа браничевског Игњатија да отворе гроб монаха Јакова. Његове мошти тада су се показале целим и нетрулежним. Свети архијерејски сабор 2017. прогласио је упокојеног монаха за светитеља. Десет година од "Обретања моштију Светог Јакова" у манастиру Тумане биће обележено 20. октобра, када ће након Свете архијерске Литргургије мошти овог светитеља бити литијски пронете.