Усамљеност буквално ствара ноћне море, тврде научници

Стручњаци су утврдили да се учесталост, као и интензитет, ноћних мора може повећати када су људи усамљени и потенцијално може довести до додатног стреса због мањка снажних друштвених веза.

„Карактеристика узнемиреног сна коју истраживачи почињу да испитују у вези са усамљеношћу је учесталост и интензитет ноћних мора, које су често живописни и застрашујући снови и прекидају окрепљујући сан“, наводи се у објављеној студији.

Тим је прво реанализирао податке од претходне студије која је проучавала мањак привржености. У студији је учествовало 827 одраслих особа и утврђена је веза између усамљености и фреквенције ноћних мора.

Наредни корак је било прикупљање свежих података од 782 одрасле особе које су одговарале на упитник о својим осећањима усамљености и стреса и било каквих ноћних мора које су искусиле. Утврдили су да је усамљеност утицала на интензитет ноћних мора, као и учесталост лоших снова.

Иако ово не показује директан узрок и ефекат, истраживачи сугеришу да је то повезано са еволутивном теоријом усамљености, да су ноћне море знак упозорења да телу недостаје есенцијални ресурс – друштвена повезаност и подршка.

„Односи међу људима су у сржи људских потреба. Када се потреба за снажним односима не задовољи, они пате физички, ментално и друштвено. Као што глад или умор значе да нисте унели довољно калорија или се одмарали, тако је стање усамљености еволуирало да узбуни појединце да њихове потребе за везом са другим људима нису испуњене“, наводи Колин Хесе, комуниколог са Универзитета у Орегону.

На неки начин смо еволуирали да смо под стресом, буднији и више промишљамо када смо усамљени. Такве промене нас терају да пронађемо другарство и везе, али могу и да уморе тело и покрену ноћне море.

Научни тим сада планира даље студије како би проценио да ли усамљеност утиче и на садржај ноћних мора и који је најбољи начин лечења усамљености у смислу осигуравања што бољег сна.

„Квалитетан окрепљујући сан је кључан за когнитивно функционисање, регулацију расположења, метаболизам и многе друге аспекте општег благостања“, истиче Хесе.