Како су Холанђани постали највиша нација на Земљи

Током већег дела људске историје висина је остала релативно стабилна. До 1800. просечна висина у Европи кретала се између 165 и 170 центиметара, али у последњих 200 година догодило се нешто значајно: висина, глобално, али посебно у Европи, драматично је порасла.

Многе европске земље су забележиле повећање просечне висине од преко 15 центиметара, а то је посебно било евидентно у Холандији – просечни Холанђанин је порастао са 166 1810. на 184 центиметра данас, што је повећање од 18 центиметара за само два века. Холанђани су тренутно највиши на свету.

Док генетика несумњиво игра водећу улогу у одређивању висине појединаца, ова огромна промена у читавој популацији не може се објаснити само еволуцијом – да је то био случај, промена висине би се одвијала током много дужег временског периода.

Међутим, у последњих 200 година Холандија је, као и већи део остатка света, доживела огромно побољшање у свим аспектима животног стандарда, од смањене стопе смртности и заразних болести, до веће доступности висококвалитетне хране. Њихово брзо повећање висине стога показује јасну везу између животне средине и здравије, више популације, закључују научници.

Висина, здравље и развој

Телесна висина и здравље су вођени сличним факторима током развоја, а најважнији је исхрана. Да би расли и били здрави, људи морају да се хране. 

Међутим, ова енергија може бити исцрпљена другим захтевима који је одвраћају од раста – фактори као што су болест, стрес и тежак физички рад могу довести до ниже популације.

Недавна истраживања показују да су дуготрајне или хроничне болести биле повезане са нижим висинама одраслих у Холандији у 19. веку, док су краћи, једнократни периоди болести заправо могли бити од помоћи за раст. Ово је вероватно зато што су мање тешке болести ојачале имунитет против будућих инфекција.

Такође се показало да смрт родитеља, посебно мајки, доводи до ниже висине. За веома малу децу, то би било зато што зависе од својих мајки у погледу исхране, али то је важило и за старију децу, што указује на дубок стрес због губитка примарног неговатеља.

Занимљиво, иако је губитак мајке био повезан са нижим висинама деце – у Холандији и другде – губитак оца није био, вероватно због родне природе родитељске бриге у овом периоду.

Гледано у целини, висина се стога може посматрати као одраз квалитета и количине хране коју је појединац конзумирао током развоја – и одсуства фактора стреса који преусмеравају енергију добијену из тога – од рођења до краја пубертета.

Висина и здравље у одраслом добу

У погледу мерења здравља одраслих, висина је сложеније питање. Данас, људи изнад просечне висине – посебно мушкарци – обично имају мањи ризик од преране смрти. Међутим, изузетно високи људи (190 цм и више) обично имају нешто већи ризик од преране смрти, углавном зато што имају повећан ризик оболевања од рака. Сматра се да је ово питање телесне масе – виша тела имају више ћелија и више ћелијских подела, што значи веће шансе за развој рака.

Виши људи такође имају склоност да уносе више калорија, што такође може играти улогу.

Када се погледа висина популације пре Другог светског рата, налази су још сложенији: виши људи, и мушкарци и жене, умирали су у млађој доби, чак и они који би се данас сматрали релативно ниским (као што су жене високе 155 цм).

У периодима несташице хране, који су били чешћи у прошлости, нижи људи су били под мањим ризиком од потхрањености.

У ранијим популацијама, смртни случајеви од заразних болести такође су били чешћи него данас, а комбинација ова два фактора значила је повећан ризик од смртности.

Приче о висини данас – и у будућности

Док се истраживање холандских научника посебно фокусирало на релевантност висине за проучавање прошлости, оно такође има значајне импликације на здравствену заштиту данас, посебно у областима до којих је тешко доћи или их је тешко пратити.

Тренутно, Светска здравствена организација прикупља податке о заостајању деце у развоју, или о томе да ли је дете заостало у односу на оно што се сматра кривом здравог раста. Ови подаци се широко користе за процену нивоа потхрањености унутар земље или региона.

У Холандији су деца сада нижа од својих родитеља, али је нејасно шта је довело до тога да се џинови савременог света смањују.

Ово поставља низ озбиљних питања: Да ли је квалитет исхране опао? Да ли гојазност у детињству омета раст? Откривање зашто популација расте – или се смањује – може помоћи да се здравље разуме на националном, а не на индивидуалном нивоу.