Зашто црепуља у пиротском крају није само обична посуда у којој се пече хлеб

У старопланинским селима око Пирота, хлеб се одувек пекао у посебним земљаним посудама – црепуљама. Иако је тај крај некада био центар женског црепуљарства, сада је права реткост наћи жене које знају да их праве.

Ижа и огњиште – центар живота некадашњих старопланинских села, а на огњишту црепуља у којој се пекла најважнија намирница – хлеб. Али пут до те посуде није био лак нити брз, јер је израда црепуља ритуал. Почињало се од мајдана где се копала земља.

„Ово се ради од чисте земље, и није као што се сада ради машински, него се радило ручно,цео дан. Покупе се њих седам, осам жена… и онда се обликовало ручно. Други дан узму и премажу је унутра земљом и водом и сваког дана је помало окрећу да не би она испуцала“, испричала је Божана Видановић из села Гостуша.

По традицији, црепуље су правиле искључиво жене и то на веома архаичан начин. Кажу археолози да се није мењао последњих седам хиљада година.

Пекао се хлеб у тој црепуљи или црепњи – како се зове у овом крају, покривао се вршњаком и зато се још зове подвршњак.

Црепуља није само обична плитка посуда у којој се пече хлеб на отвореном огњишту – за њу су везани обичаји и веровања.

„Глина за црепуље сакупљала се у одређене дане, певале су се одређене песме приликом гажења глине. Значи није могла било која жена да гази глину. Црепуља није могла да се прави у било чијој кући, на пример, у кући у којој је неко преминуо није могла да се прави 40 дана, чак некада и до три године…", објашњава Леа Вучић, етнолог Музеја „Понишавља" у Пироту.

Традиција израде црепуља и печења хлеба у њима, поред природних лепота и специфичне архитектуре, могла би да буде још једна старопланинска туристичка атракција, док још има жена које то могу да покажу.