Отац Предраг – од цркве до друштвених мрежа: Господ нас враћа на фабричка подешавања уз љубав, веру, наду

О суштини, прашини, смислу, породици, деци и љубави говорио је отац Предраг Поповић, свештеник Српске православне цркве и инфлуенсер у Јутарњем програму РТС-а. „Наш живот стално се враћа на суштину. Испливавање из суштине, је улазак у форму, која нам доноси прашину у очи. Зауставља нас, успорава кроз живот и враћа. Имамо најлепше, најсрећније догађаје у нашем животу, рођење детета, дечје рођендане, славe... ми смо људи са Балкана. Волимо да се веселимо, да слушамо музику“, рекао је отац Предраг.

Шта је литургија, шта је слава?

„Поједемо, попијемо, певамо и све то некако рађа живот и чини радост. Суштина литургије јесте радост, суштина живота јесте радост. Онда дођемо до тренутка када је човек млад па се малo осили, мисли да у животу може много више. По страни остави неке суштински важне ствари, одмахне руком на родитељске савете, на дедине укоре….а када умре деда или неко ближњи, схватиш да би дао све, само да си поново са неким од њих. Опет нас живот врати на суштину“, напомиње отац Предраг.

Истиче да се ми редовно рестартујемо, да нас господ некако враћа на фабричка подешавања. Људи су данас чудо, огуглали су и за неке ствари их је баш брига.

У данашње време људи су склони да веру посматрају као кантар. Са једне стране имамо добре ствари које чинимо, са друге стране лоше и заповести којe то суде и процењу.

„Лакше је да ја кажем има десет божих заповести и ја поштујем седам и идем у рај. Изаберем коју ћу заповест да поштујем, коју нећу и тражим лак пут кроз живот. Господ нам је оставио литургију као почетну вредност и крајњу вредност, а то је заједница са њим самим. Колико год да смо ми добри или лоши, све се на крају завршава смрћу“, рекао је отац Предраг.

Љубав је најважнија – вера, љубав и нада

„Ако не вежем људе које мене прате за Христа, са мојом смрћу све ће то пући као балон. Значи, моја улога као родитеља или духовног родитеља јесте да људе вежем за небо, јер ја сигурно идем у земљу. И ја гледам да себе вежем за небо“, рекао је отац.

Истиче, да ако то не можете да урадите тако што ћете, онако, форме ради рећи „е, знаш шта, ја ово хоћу, ово нећу“. Човек треба да се труди да, када дође кући, прећути. Жена мужу, муж жени. Подједнако.

Нема ту личност, нема пол. У царству небеском нећемо имати пола, анђели немају пола. Љубав је најважнија, то је апостол Павле рекао, вера, љубав и нада, то су вам најважније врлине од којих је љубав највећа. И свака, је, и хуманитарна акција, и милост, и било која врлина, ако није проткана љубављу, то је грех.

„Многи људи који воде хуманитарне акције као неки вид маркетинга,понекад перу своју савест, рекламирају се као да су добротвори, хуманисти.То је гордост. Није то заиста искрена жеља некоме да помогнеш. Све мора да буде проткано љубављу да бисмо напредовали. А то није лако“, наводи отац Предраг.

Однос у породици, браку

"У суштини, брака јесте љубав, опраштање и нормално је да се људи посвађају. То је сасвим у реду. Скоро сам био код мојих парохијана, који су тражили да им се кућа освешта. Одмах сам схватио о чему се ради, јер је најлакше рећи да је неко бацио магију на кућу или урадио нешто због чега се укућани свађају. Могу да освештам кућу и данас и сутра и прекстра, али укућани су ти који треба да нађу начин функционисања у својој кући", рекао је отац.

Отуђење и коришћење телефона

"Ако мало одете у свет, видите да отуђење више није процес, него је коначна ствар. Дижу се его и гордост у небеса. Кроз лењост, кроз све што нам је доступно. Па онда програм на телевизији или на интернету, који је занимљив, често и од дружења. Све је то отуђење.Телефони су нас унаказили, али како да живимо без њих када су свуда око нас? Како да нађемо меру и шта у себи треба да победимо", напоменуо је отац Предраг.

Истиче, да прво код себе треба да нађемо меру, да би смо је одредили деци. По ономе што сам пратио, чини ми се да су најзависнији од телефона људи који имају преко 50 година. Деца по читав дан гледају у телефон, па делује као да су имали анамнезу. Јако је важно да ми као родитељи себе ограничимо, а онда и своју децу. Морамо да им дајемо алтернативу, морамо да их упишемо на спорт, дружење…да син изађе са својим оцем, ћерка са мајком, да буду породично, недељом на литургији.

Мотивација и живот

"Увек имамо борбу за неком врстом власти, моћи, пара. Међутим, деца која долазе расту у сенци својих родитеља потпуно лежерно, без икакве мотивације. Седам година сам радио као наставник, професор и учитељ веронауке у школама и знам да је генерације које долазе, апсолутно немогуће мотивисати. Ми правимо деци медвеђу услугу, узимамо и више него што нам је потребно, јурећи за формом уместо за суштином. Суштина живота јесте један леп људски живот, породични живот, какав су имале наше баке и деке. И ми морамо да се вратимо ту“, истакао је отац Предраг.

Борба и васкрсење

"У складу са оним што данас живимо, јесте и борба против, блуда, демона блуда, и разних искушења, али и проналажење мере у свим животним стварима. Сведок сам васкрсења многих људи и живота. Тешко је ослободити се неке зависти, било да је то кафа, цигарете…", напомиње отац и додаје  да кроз литургију човек добија смисао, благодат духа светога, који ће му помоћи да се за то избори. Рецимо, ако сте били на Остругу некада, па сте осетитили ту благодат.

Или када одеш у цркву, ван и литургије, ван свега и осетиш тај мир. То је оно што нам је потребно. Да се томе вратимо. Кроз то ми ћемо добити разлог и снагу да се изборимо са свим тим.И замислите када ми децу своју уведемо у литургијску заједницу.

Да ли је пост уздржавање од хране

„Никад није било уздржавање од хране, ја се некад осећам као нутрициониста када људи дођу да ме питају како да посте. Пост значи одрицање, најмање се ту ради о храни. Ми данас имамо постан мајонез, постну павлаку...Али ако ми у том посту читамо псалтир или једну молитву више, значи свако од нас би требао да има јутарњу и вечерњу молитву, кад устане да се прекрсти и да каже слава теби Боже наш, слава теби.

Ако некоме нешто прећутиш, или учиниш добро дело, онда пост има смисла. Пост је ту с разлогом да нас мења, да човек када се заврши пост, буде бољи, а не гладнији", рекао је отац Предраг Поповић, свештеник Српске православне цркве, јутјубер и инфлуенсер.