Читај ми!

Зашто родитељи не знају шта значи кринџ, а деца не умеју да поставе софру

Бинџујете ли серије или мислите да је то кринџ? Можда сте морали да објасните свом детету шта треба да уради када кажете постави софру. Свакодневно смо сведоци чињенице да две генерације могу да говоре истим језиком, а да се уопште не разумеју.

Порфесори српског језика кажу да све више ђака не зна значење појединих речи у народним песмама.

„Када радимо народну књижевност често морамо да преводимо са српског на српски, извлачимо те непознате речи”, наводи Тамара Каримановић, професорка српског језика и књижевности.

Додаје да су, поред архаизама и историзама, млађим генерацијама далеке и неке речи које се даље користе као што су, на пример, будак, благосиљати, моба, прести, вести… 

„У свакодневном говору и разговору са родитељима приметила сам неке речи које први пут чујем. На пример, софра – сто за којим се руча или телалити, што значи објавити“, каже Милица Миловановић, ученица седмог разреда.

На сличне проблеме наилазе чак и ученици Филолошке гимназије.

„Скоро ми се десило да ми је баба рекла да сам ‘ћутуче’ и ја стварно нисам чула за то. Онда ми је објаснила да је то као будала или немирно дете, и то ми је баш било слатко и волела бих да се и данас користе тако неке речи“, каже Ана Стојановић, ученица четвртог разреда.

„Мени је највећи шок био када сам чула да моја мама користи реч ‘гиље’ и онда сам схватила да сам то чула негде са стране, мислила сам да је то наша реч”, каже Милица Драгосавац, ученица четвртог разреда, и додаје да су ту реч, кад су њени родитељи били млађи, користили и за патике.

Када читају старије песме, објашњење за неке речи, нпр. пенџер, астал, дерт, хајир, мезарије, мазар, морају да потраже у речнику, јер на интернету не могу да нађу право објашњење, каже Филип Љубичић, ученик четвртог разреда. 

„Ја бих рецимо изабрала реч ‘ћирилизација’, она ми се баш допада, јер мислим да такође доста сведочи о томе и шири можда свест о томе колико треба да негујемо оно што је код нас јединствено, а што апсолутно изумире поготово утицајем наше генерације”, сматра Анђела Николић, ученица четвртог разреда Филолошке гимназије.

Дедоларизација, бленталитет, гасирати, флекс, кринџ само су неке од речи са листе популарних и најчешће коришћених нових речи које су ушле у српски језик.

Једно је сигурно, не треба превише „овертинковати“, већ језик треба чувати.

Веома је важно сачувати језик, јер народ који изгуби своје речи, то је као да је нестао, да више није народ, наглашава Милица Миловановић.

субота, 23. новембар 2024.
° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње