Зашто Пештерску висораван зову и српским Тибетом

Веома је топло време за ово доба године, па и разгледница с Пештерске висоравни изгледа другачије него претходних јесени. Неуобичајена слика да се у ово доба године пашњаци још зелене. Пре кише и најављеног снега, екипа РТС-а посетила је Пештер.

Топло време преобразило је ћудљиву природу Пештерске висоравни у питому оазу непрегледних пашњака на којима, усред новембра, пасу стада.

Њих чувају чобани који спавају у катунима или како би на Пештерској висоравни рекли – становима.

Не тако давно, на Пештерској висоравни узгајало се око 20.000 грла крупне стоке и више од 40.000 оваца.

„Будућност је да неће на Пештеру имати свега укупно Бог зна 1.000 оваца, како је кренуло. Сад може да се деси да има, али не може без тога да се живи, неко мора и то да ради“, нагласио је Ертан Заховић из Дуге Пољане.

Пештер је позната по јагњетини, пршути и и сјеничком сиру. У овом крају предходних година просечно се производило више од 300 тона чувеног сјеничког овчијег сира.

„Устанемо изјутра око пола шест, одемо помуземо овце, после дођемо кући и то млијеко лијепо проциједимо, унесемо у млекар ставимо да се охлади, после дођем то те усирим. Онај сир вечерњи што сам сирила, њега ставим лијепо у канте“, описује процес прављења чувеног сира Санела Заховић из Дуге Пољане.

Људи се овде ретко срећу. Прилику да разговарају имају само ако наиђе путник намерник.

Повратак на Пештер

Екипа РТС-а среће старог познаника Сафета, последњег номада на Пештерској висоравни. Био је и остао нежења.

„Сад тражимо стару, пензионерка не би била лоша. Младе неће и у боља места и за боље момке, неће младе оне воле у иностранство“, прича Сафет Ковачевић из пештерског села Полице.

Многи горштаци се, попут Ханефије Алихоџића из села Полице, враћају из града на Пештер да побољшају своје здравље.

Ханефија каже да су 1987. године професори биологије, обишли терен и утврдили да се на простору висоравни може наћи чак 3.700 различитих биљака.

„Није још заживело, али долазе туристи, љубитељи природе, не планинари, из Словеније, из Аустрије, из Војводине. Долазе јер желе да виде Белеву главу, Штедин, Змијину главу“, прича Ханефија.

О Пештерској висоравни исплетене су бројне легенде: о језеру и троглавој аждаји, о утврђеном граду Тројану, а, по предању, у овим крајевима постојало је толико културних и сакралних места да је цело подручје названо Српским Тибетом.