петак, 03.11.2023, 09:20 -> 10:09
Извор: РТС, Гардијан
Бес нам помаже да успешније савладамо тешке задатке, откривају психолози
Истраживачи са тексаског универзитета А&М кажу да налази указују на то да негативне емоције код решавања тешких задатака могу бити од користи.
Изрека каже да ћемо више мува ухватити на мед него на сирће, али када је у питању решавање компликованих задатака, истраживачи су открили да љутња такође може бити снажан мотиватор успеха.
Резултати добијени током експеримената указују на то да људи који су љути боље раде на низу изазовних задатака од оних који су емоционално неутрални.
„Ови налази показују да бес повећава напор да се постигне жељени циљ, што често резултира већим успехом“, наводи др Хедер Ленч, ауторка студије.
Студија, објављена у Journal of Personality and Social Psychology, како преноси Гардијан, описује како су истраживачи са тексаског универзитета А&М спровели експерименте у којима је учествовало више од хиљаду људи и анализирали податке из анкете којом је било обухваћено 1.400 људи, како би истражили могући утицај беса на људе у различитим околностима.
У једном експерименту, студентима су показане слике за које је раније утврђено да изазивају бес, жудњу, смех, тугу или уопште не изазивају посебне емоције. Учесници су затим замољени да реше низ анаграма.
Резултати откривају да су за изазован скуп анаграма, они који су били љути прошли боље од оних у другим могућим емоционалним стањима – иако није примећена разлика код решавања лаких анаграма.
Истраживачи кажу да би се једино објашњење могло свести на везу између љутње и веће упорности, при чему је тим открио да су они који су били љути провели више времена на тешком скупу анаграма.
У другом експерименту, учесници који су били љути боље су избегавали заставице у скијашкој видео-игрици од оних који су били неутрални или тужни, и били су у рангу са онима код којих су изазване емоција смеха или жудње.
„Овај образац може указивати на то да је опште физичко узбуђење било од користи у постизању резултата у игри, јер су били много бољи у условима љутње, забаве и жудње у поређењу са тужним и неутралним условима“, пишу истраживачи. Међутим, такве разлике у перформансама нису пронађене када је у питању лакша видео-игра.
Један експеримент је наговестио и да је љутња у поређењу са другим емоцијама утицала на то да су учесници више варали при решавању задатака, док је у другом експерименту установљено да је љутња повезана са краћим временом реакције на задатак.
Поред тога, одговори из анкете који су се односили на опште изборе у САД 2016. и 2020. године показују да су људи који су били више љути због хипотетичке победе председничког кандидата којег не подржавају били спремнији да гласају на следећим изборима.
„Људи често више воле да користе позитивне емоције као алате него негативне и склони су да негативне емоције виде као непожељне и као знак неприлагођености“, напомиње Ленчова.
„Наше истраживање доприноси растућим доказима да комбинација позитивних и негативних емоција доприноси бољим резултатима и да коришћење негативних емоција као алата може бити посебно ефикасно у неким ситуацијама.“
Коментари