Гугл зна да чита и пише ћирилицу, а знамо ли ми

Изговор да се латиница користи јер ћирилица није блиска свету компјутера више не стоји. Технички проблеми који су постојали на почетку компјутерске револуције у великој мери су решени. Највећи светски претраживач интернета препознаје ћирилицу као српско писмо, а да ли смо је ми заборавили?

За Бразилца који више од деценије живи у нашој земљи, ћирилица је, каже, много више од писма.

„Сама ћирилица није била тешка за савладање него падежи су били проблем. Ја искључиво користим ћирилицу, и већ знам да неки људи читају моје поруке и пребацују тастатуру на ћирилицу због мене. Кад би свако то урадио, можда би се нешто постигло“, каже Тиаго Фереира.

Заступљености ћирилице у свакодневном животу доприноси и број регистрованих ћириличких домена на интернету. Данас их је око три и по хиљаде. Упућени кажу да највећи светски претраживач интернета препознаје ћирилицу, али, кажу, нема довољно садржаја на ћирилици.

„Гугл на ћирилици не проналази појмове не зато што Гугл не зна да чита ћирилицу, него нема садржаја на ћирилици. Он крене да претражује ћирилицу, шта нађе – нађе, што не нађе, крене да приказује на латиници“, објашњава Предраг Милићевић из РНИДС-а.

Ћирилица се мањи користи и у штампи, тврде упућени. Кажу да је мало домаћих новина које излазе на том писму, док неке високотиражне немају чак ни ћириличко интернет издање.

„Ми мислимо да је у јавној комуникацији испод десет одсто ћирилица и кад је у питању издаваштво не прелази више од десет посто и то је проблем. Питање ћирилице мора да се решава не репресивно, не наметањем, него подстицајним мерама. Медији који би имали ћириличка онлајн издања требало би да буду на неки начин подржани пореским системом од државе и то је нешто што је закон предвидео, али чега нема у пракси“, напомиње Нино Брајовић, Удружење новинара Србије.

„Довољно је проћи Сајмом књига па видети највеће тираже највећих издавача којим су писмом штампани. Могу се погледати и универзитетски уџбеници различити, не само Универзитета у Београду, па видети који се проценат штампа латиничним, а који ћириличким писмом“, напомиње проф. др Катарина Беоговић са Филолошког факултета у Београду.

А када је у питању избор грађана, истраживања показују: више је оних који користе латиницу. То је посебно изражено код младих, под утицајем енглеског језика.