Када пацијент има утисак да га доктор разуме, лечење краће траје

Гошће Београдске хронике, др Роса Шапић и др Мара Вучуревић признају да су у једном тренутку схватиле да не умеју да се поставе на прави начин према пацијентима и према свом послу.

„Као млад лекар суочила сам се са огромним бројем пацијената, а поготово са пацијентима који ме емотивно оптерећују и чије проблеме сам носила кући. Онда сам сазнала за едукацију у Балинт групама и кренула сам као млад лекар да се едукујем“, каже др Вучуревић.

Додаје да су јој Балинт групе помогле да се ослободи тог емотивног набоја у свакодневном раду.

„Током студирања на Медицинском факултету ми имамо неке предмете које нас обучавају у тим сегментима, рецимо кроз медицинску етику, кроз полагање испита из психијатрије. Ту стичемо извесна психолошка знања, али заиста, то буде недовољно када почнемо да радимо јер тај терет који носимо са посла нас понекад оптерећује и попуњава наш приватни животни простор и веома често доводи до прегоревања у струци код здравствених радника као и код других помагачких професија“, истиче др Роса Шапић.

Шта су Балинт групе

Балинт едукација се одвија кроз рад у Балинт групи која носи назив по свом оснивачу, великану медицине и психоанализе Михаелу Балинту. Рад у Балинт групи је усмерен на однос лекар – пацијент.

Балинт група је едукативна, мала тренинг група и представља методолошки комбинацију искуствене и супервизионе групе. Групу чини осам до12 чланова у којој се кроз лично искуство учи и тренира вештина терапијског односа са пацијентом.

„Однос са пацијентом је вишедимензионалан и вишезначан. То је однос где један, а то је пацијент, тражи нешто, а доктор је тај који треба да дâ нешто пацијенту. Наравно да из те позиције када сте пацијент ви имате много већа очекивања од свог лекара. Са друге стране лекар је на месту да пружи ту услугу и такође да одређене административне ствари из свог спектра уради за које пацијент и не мора да зна“, објашњава др Вучуровић.

„На нашим просторима двадесетак лекара годишње се пријави да жели да приступи едукацији, а едукација је заиста бенефитна како за саме професионалце који у њој учествују тако и за пацијенте“, истиче др Роса Шапић.

Када пацијент има утисак да га доктор боље разуме, онда лечење краће траје и онда је и сама институција на добитку. Ова метода се брзо проширила у целом свету и готово свака европска земља има своје Балинт друштво. У Србији ово друштво постоји око две деценије.

„У свету, поготово у Немачкој где су Балинт групе присутне у здравственом систему, здравствени фонд препознаје ‘балинт доктора’ и он има стимулацију на плату зато што фонд зна да је тај доктор прошао едукацију и да има бољи однос са пацијентом“, напомиње гошћа Београдске хронике.

У оквиру свих специјализација у Немачкој, обавезан је једногодишњи рад у Балинт групама, док је у Енглеској обавезан за специјалисте опште медицине. Докторка Мара Вучуревић напомиње и да је Медицински факултет препознао значај ових група и специјализанти опште медицине се упознају теоретски и практично за сада на једном предавању.

„Надам се да ће се то проширити и да ће и они имати једногодишње едукације као и у свету. Добро би било и за студенте, али добро би било и за све лекаре које нису имали ту прилику, па и привилегију, да нешто тако науче, првенствено због пацијената“, каже на крају гостовања у Београдској хроници др Мара Вучуревић.