Да ли родитељи имају право да објављују фотографије деце на друштвеним мрежама

Када је Марк Закерберг 4. јула поделио фотографију своје породице на Инстаграму, две ствари су привукле пажњу јавности: пругасти каубојски шешир на глави првог човека „Мете“ и велики емоџији који скривају лица његове деце.

Неки корисници ове друштвене мреже су одлуку да замагли лица видели као одраз Закербергове бриге за приватност због дељења слика своје деце на мрежи, упркос томе што је створио огромне платформе које омогућавају милионима других родитеља да управо то раде.

Саговорница Николине Ракић у Јутарњем програму, Бојана Станојевић, инфлуенсерка и едукаторка, мајка два дечака, сматра да у 21. веку не можемо побећи од дигиталних медија.

„Међутим, оно што бих ја саветовала другима јесте да воде рачуна о томе на који начин излажу децу у јавности тако да не буде ситуација због које ће се они једног дана срамити“, напомиње Станојевићева.

Сматра да до сада није била у ситуацији да су се фотографије њене деце појавиле у негативном контексту, нити да их је неко неовлашћено преузео, јер се труди да контекст фотографија своје деце које објављује буде умерен и у нормалном окружењу.

„Заиста бих овим путем апеловала, ево сезона је годишњих одмора, апеловала бих на људе да не сликају децу на плажи, голишаве у купаћим костимима јер то зна често да буде злоупотребљено на црном тржишту. Знамо сви како то функционише“, наглашава саговорница Николине Ракић.

Такође, додаје, сви они који имају јавне профиле на друштвеним мрежама, као меру предострожности, не би требало да објављују слике у реалном времену и не би требало да означавају локације где се дете налази, у коју школу иде, шта тренира и слично.

Да ли родитељи имају право да објављују фотографије своје деце

Подаци показују да родитељи до пете године детета објаве и више од хиљаду његових фотографија. Гошћа Јутарњег програма, адвокатица Ана Селак, наглашава да је ова тема екстремно важна и важно је да родитељи знају да пре свега морају да брину о праву на приватност саме деце. Деци јесте занимљиво да гледају своје фотографије на друштвеним мрежама, али деца не могу да схвате значај и опасности које стоје иза тога.

„Ми можемо да причамо са децом, али ми као лаици не можемо да будемо сигурни у то да деца схватају значај својих фотографија. Ово што је власник Фејсбука урадио јесте алармантно. Нико боље од њега не може да зна где иду наше фотографије. Ако је он прекрио лица своје деце, то нам говори довољно о томе колико су те фотографије заштићене“, наглашава адвокатица.

Ми јесмо аутори фотографија, али када их објавимо на друштвеним мрежама, оне могу да користе ту фотографију и даље да је дистрибуирају, напомиње Ана Селак. Ми остајемо њен аутор, али не утичемо на то где она касније иде и на који начин се користи.

Ове ствари су обухваћене и Кривичним законом у коме стоји да је неовлашћено фотографисање кажњиво, као и неовлашћено објављивање фотографија.

Инфлуенсерка Бојана Станојевић пак сматра да је довољно придржавати се поменутих мера предострожности и објављивати фотографије примереног садржаја, које по њеном мишљењу не могу бити злоупотребљене.

„Сматрам да нема ништа лоше у томе ако поделимо неке лепе тренутке са јавношћу.“

Безбедност деце на интернету мора законски да буде регулисана

Ана Селак сматра да је неопходно да закон регулише ову област јер је неопходно да водимо рачуна о најбољем интересу малолетног детета, а то не може појединац или родитељ сам, већ мора системски да буде уређено.

„Ми имамо закон о заштити личних података, али не и оно што има Европа. Европа има скуп назив приватност. Ми још не дајемо довољно значаја том називу. Могли смо да убацимо и приватност у тај закон о заштити података о личности. Само да бисмо подигли свест људи колико је она значајна“, истиче адвокатица.

Ова тема за сада није спорна код нас, али рецимо, може бити спорна у неким судским поступцима када један родитељ који врши родитељско право објављује фотографије, а нема сагласност другог родитеља. Такве ствари се већ дешавају на судовима.

„Морамо да схватимо значај приватности. Ако не водимо рачуна о својој, свакако смо власни и обавезни да водимо рачуна о дечјој. Може да се злоупотреби и породична фотографија тако што ће се украсти идентитет детета. То није незамисливо и то се дешава“, истиче Ана Селак.

Ова проблематика је различито регулисана од земље до земље. У Словенији постоји закон који забрањује да родитељи зарађују на основу деце. У Француској деца могу да туже родитеље уколико осећају да су повређени или да им је повређено достојанство.

„Оно што чинимо данас ће утицати на приватност наше деце за 20 година. Ми тога нисмо ни свесни. Значи, потез власника Фејсбука много говори о ономе ко то жели да схвати“, закључује гошћа Јутарњег програма, адвокатица Ана Селак.