Градска бука као права мука – како утиче на срце и крвне судове

На Старом савском мосту трамваји су идентификовани као главни извор буке и вибрација, што је утврђено посебним мерењима и приказано на мапи. Саобраћај учествује у загађењу ваздуха са мање од 10 одсто, али зато у загађењу буком учествује највише.

Када је бука високог интензитета и када се понавља угрожава здравље људи. Због тога је Светска здравствена организација пре 50 година сврстала буку у групу загађивача јер се сматра претњом јавном здрављу.

„Нове студије сада иду у смеру испитивања биолошких механизама којима се повезује бука у току дана и ноћи на наш кардиоваскуларни систем, односно утицај на срце и крвне судове и поремећај срчане фреквенције, притиска и метаболичких поремећаја”, каже проф. др Катарина Пауновић из Института за хигијену и медицинску екологију Медицинског факултета у Београду.

Бука коју емитују угоститељски објекти, индустријска постројења, саобраћај најчешће се мери ради праћења њеног утицаја на животно окружење. Градски завод за јавно здравље мери јачину буке и дању и ноћу на 40 мерних станица на подручју Београда – и готово свуда су премашене дозвољене вредности.

„О буци можемо да говоримо из угла владавине права, зато што бука као феномен одсликава све друштвене и привредне односе у једној средини и то је нешто што представља окосницу концепта просторне правде: чим имате више буке, имате и више неправде“, рекла је др Александра Булатовић са Института за филозофију и друштвену теорију.

Они који сматрају да су угрожени буком могу градским службама упутити захтев за мерење буке и решавање тог проблема.

„У сваком случају, захтеви грађана треба буду насловљени на Скупштину града Београда. Пошто за нас не постоји реч ‘нисам надлежан’, ми ћемо наћи ко је надлежан – уколико је то републички пут као што је ауто-пут, ми ћемо то иницирати заједно са ‘Путевима Србије’. Уколико је реч о градској саобраћајници, као што је излаз са моста на Ади ка Бановом Брду, нови надвожњак у Батајници, или нови Булевар патријарха Павла и оне куће у Раковици, ми ћемо то урадити као Скупштина града.“

С једне стране, ми као држава радимо инфраструктуру која прилази кућама, али уопштено, станоградња као процес у Београду такође прилази саобраћајницама, и то је процес у оба смера”, изјавио је Мирослав Чучковић, градски менаџер Београда.

Да би се становништво заштитило од буке нека од решења су забрана саобраћаја и смањење дозвољене брзине у одређеним зонама, постављање изолационих баријера, повећање зеленила у стамбеним зонама и стављање бољих изолационих материјала у зградама.

„Баријере су добро решење и она се заправо пројектују тако што имају два основна акустичка параметра – један је њихова изолација, колико буке пролази кроз саму баријеру са једне на другу страну, а други је њена апсорпција јер уколико поставите баријеру с једне стране ауто-пута, рефлектовање ће се појавити на фасадама зграда које се налазе друге стране, које можда и нису биле толико угрожене али ће доћи до повећања нивоа буке са друге стране. Из тог разлога се постављају баријере са свим слојевима, и оне ту рефлексију упијају”, каже мр Дејан Тодоровић, аудио-инжењер из „Диригент акустика".

Како би се смањио број људи који су хронично узнемирени буком, један од циљева Европске уније је смањење буке од саобраћаја за 30 одсто до 2030. године.