Да ли дијамантски веренички прстен излази из моде
Продаја вереничког прстења, бар у Америци, значајно је опала у односу на исто време прошле године. Колумнисткиња Тајма Белинда Ласкомб сматра да је поклањање дијамантског вереничког прстена отрцан обичај и да су се људи коначно освестили.
Продаја вереничког прстења, бар у Америци, значајно је опала у односу на исто време прошле године. „Де Бирс“, највећи продавац дијаманата на свету, каже да је продаја необрaђених дијаманата, који чине 85 одсто тржишта вереничког прстења у САД, и даље слаба, а и „Пандора“ примећује „повећану неодлучност потрошача“ у Сједињеним Државама за своје произвoде.
Поједини овај пад продаје вереничког прстења тумаче као последицу пандемије, док други мисле да је то неизбежан пад после веома успешне претходне две године.
Колумнисткиња Тајма, Белинда Ласкомб, ауторка књиге Бракологија: Уметност и наука како остати заједно (Marriageology: the Art and Science of Staying Together) ипак мисли да је поклањање вереничког прстена отрцан обичај и да су се људи коначно освестили.
Традиција да одлуку о венчању прати велики сјајни кристал, који момак поклања девојци, са свим призвуцима власништва и статуса и преноса породичног богатства, јесте старински, а такође, сматра Ласкомбова, помало „љигав“ обичај.
Брак се последњих деценија променио. Отприлике три четвртине људи који ће ступити у брак у наредних неколико година прво ће живети заједно. Вероватно ће бити у касним двадесетим или раним тридесетим. Вероватно ће обоје имати посао или ће покушати да га добију, и обоје ће финансијски доприносити домаћинству. У идеалном случају, то ће бити равноправно партнерство, па зашто онда само једна особа да купује прстен? И зашто га носи само једна особа?
Стари назори говоре да ако особа може да уштеди неколико месечних плата онда је сигурно озбиљна и способна за брак. Али данас то само значи да је та особа добила кредитну картицу, а после веридбе тај дуг се практично, ако не и правно, пребацује на обоје. Зашто оптеретити брачну заједницу од самог почетка дуговима, кад је доказано да су свађе око новца најчешће и најтеже решиво питање од свих око којих се парови препиру, пита се колумнисткиња Тајма.
Веренички прстен се, у ствари, може посматрати као дестимулација за брак. Куповина ставља додатни притисак на предлагача – у хетеросексуалним везама увек мушкарца – у вези са приврженошћу. Постоји финансијски притисак. Постоји притисак укуса. Сваке недеље на Редиту нека жена пише о томе како мрзи свој веренички прстен и не зна како да то каже свом будућем животном партнеру.
Поента вереничког прстена је, каже традиција, двострука. Један је да се укаже да је ова жена одведена; оригинални веренички прстен у старом Риму долазио је у комплету са малим кључевима. Други је да ако се момак предомисли и не жели да се ожени вереницом, она може да прода прстен и тако надокнади штету по своју репутацију.
Обе идеје су апсурдне и шаљу ужасавајућу поруку о аутономији жена и поузданости мушкараца. Осим тога, како се испоставило, показало се да је задржавање прстена након раскинуте веридбе често по закону непримењиво, а и није велики губитак јер чим веренички прстен изађе из јувелирнице његова цена пада за најмање 25 одсто, а уколико има све популарнији дијамант створен у лабораторији, и више.
Према истраживању, просечан веренички прстен у САД кошта 6.000 долара, три пута више од просечних бурми, иако би веридба требало да буде прелазна ствар, а брак би требало да буде заувек. Трговци су дошли на идеју, пре неких 100 година, да повежу дијаманте са обећањем трајне љубави – „Дијаманти су вечни“.
Деведесетих година, индустрија дијаманата је покушавала, мање успешно, да прода идеју о поклањању дијаманта за 25. годишњицу брака, што није заживело, мада би заправо то имало више смисла. Лако је се верити, али остати у браку, то захтева много више.
Наравно, веридбу треба прославити. Предиван је тренутак када двоје људи одлуче да проведу живот покушавајући да се воле. Али постоје разне луде романтичне ствари које момак може да понуди клечећи на једном колену. И већина њих је узбудљивија од дијамантског прстена, посебно с обзиром на то колико је тешко бити 100 посто сигуран да ваш знак љубави није упропастио нечији живот.
Белинда Ласкомб предлаже да би можда било добро вратити обичај из ренесансе када су момак и девојка по објави веридбе обоје почињали да носе по један прстен, а на дан великог догађаја, оба прстена су спајана у један велики за младу. У савременој верзији овог обичаја, сваки од партнера би могао да поклони половину свог прстена и тако се направе две мешовите бурме. Ово би сигурно било хит на Инстаграму, верује Ласкомбова.
Многе жене још увек сањају о том тренутку када ће се неки момак спустити на једно колено и отвори кутију са бљештавим каменом у њој као доказ свог вечног обожавања. Ако је дијамантски прстен то што желе, нека им. Ако ништа друго, у случају да ствари крену по злу, моћи ће њиме да изгребу аутомобил свог супружника. Али ипак треба бити свестан да је тај сан измишљен углавном да бисмо куповали скупе ствари. А постоје много бољи, оригиналнији и мање ограничавајући снови које би требало да остварујемо.
Белинда Ласкомб је од свог будућег мужа добила вереничке минђуше, које је изгубила. Признаје да их је волела, али јој нису биле потребне да би се осећала вољеном. Али сачувала је мужа, јер јој је он био прави драгуљ.
Коментари