Српски серотонин – има ли мерне јединице за срећу

У свету је одјекнула вест да Финска нуди стипендије за странце да на курсу у луксузном финском одмаралишту науче како се постаје срећан. У земљи која већ шест година осваја прво место на листи најсрећнијих држава света, верују да такво стање произлази из блиског односа који Финци имају са природом и опуштеног начина живота. Шта је нама потребно за срећу и може ли српски серотонин да достигне ниво финског?

Односи међу људима, хуманост и подршка, патња због неправде, доношење животних одлука без осуде друштва, могућност за вођење здравог живота, финансијски услови – све то мери се при утврђивању листе најсрећних држава на свету. Иако испред Индонезије и Тајланда, које важе за земље срећних и насмејаних људи, Србија је 47. на тој листи, далеко иза Швајцарске, Данске и прве на престолу – Финске.

„Веома је различита Финска од Србије, Финска нуди предвидивост, стабилно друштво, годинама је тако, дефинисане су улоге, дефинисани су социјални системи, људи живе у сигурном и предвидивом окружењу, што је предуслов да могу да уживају у свом животу, пројектују своје жеље и начине како да их испуне", каже проф. др Невена Чаловска Херцог, психијатрица и психотерапеуткиња.

А жеље грађана Србије су, чини се, скромне. Шта нам је то потребно за срећу? Иако битне, стручњаци кажу да материјалне ствари, нису пресудне. Утицај, тврде, имају и бурна историја, друштвене околности, али и менталитет.

„Ми као друштво не негујемо културу среће и да без обзира шта нас снађе, сутра је нови дан и треба да славимо радост живота. Ми често кукамо над злом судбином више него што смо задовољни оним што је добро. Најчешће причамо о срећи кад одемо у болницу, на сахрану, на неки трагичан догађај, па кажемо не не треба се нервирати, живот је леп у малим стварима али нас то кратко држи", изјавила је социолошкиња Радмила Урошевић.

Да би тај осећај потрајао, потребно је да се у друштву негује солидарност, љубав, заједништво. Али и да појединачно, поред тога што срећу ишчекујемо, почнемо за њом - да трагамо.

„А оно што би некако било најпримереније и најбоље јесте да је правимо, сетите се да је свако ковач своје среће. У реду имате проблем али ви нисте проблем, ви имате проблем, али ви сте много више него што је ваш проблем. У животу нема тако пуно великих догађања, има добијете дете, посао, на лотоу, међутим, највише имамо ових тзв. свакодневних наизглед анонимнимх дана и они у ствари, негде одржавају наш емоционални ток", додаје проф. Чаловска-Херцог.

Зато је битно да сваког дана – задатак да будемо срећни, ставимо испред проблема. И да се осмехујемо - јер, научници тврде да осмех, макар и лажни, смањује стрес и подиже расположење.