Избегавање, а не анксиозност, саботира наш живот
Психолошко избегавање је брзо решење за непријатну емоцију. Нуди емоционално олакшање, али је пролазно и има високу цену, пише проф. др Луана Маркес за Вашингтон пост.
Анксиозност је за многе људе попут непожељног госта – дуготрајно присуство које изазива напетост, замагљује ум бескрајним питањем „шта ако“ и испољава се кроз различите психосоматске сензације.
Луана Маркес, професорка психијатрије на Медицинском факултету Универзитета Харвард, наводи да је у својој пракси срела много пацијената које је анксиозност потпуно прегазила. Једна пацијенткиња јој се жалила како јој срце куца као подивљали бубањ због анксиозности при помисли на јавни наступ. Други пацијент је рекао да га анксиозност тера да проводи бесане ноћи, прогоњен бригама о будућности његове романтичне везе. А још један пацијент је рекао да му се од анксиозности грчи стомак само при помисли да треба да се суочи са својим тимом који лоше ради.
Ови људи нису изузетак. Али анксиозност, међутим, није луткар који вуче конце у нашим животима. Постоји суптилнија, подмукла марионета, а зове се психолошко избегавање. Када избегавамо одређене ситуације и одлуке, то може довести до појачане анксиозности и додатних проблема, додаје професорка.
Психолошко избегавање је начин да се избегне нелагодност
Психолошко избегавање је брзо решење за непријатну емоцију. Нуди емоционално олакшање, али олакшање је пролазно и често га веома скупо плаћамо. Психолошко избегавање је слично ноју који закопава главу у песак, бирајући незнање уместо конфронтације, све док се у позадини спрема олуја.
Јак осећај социјалне анксиозности пацијенткиње, који се манифестовао као страх од јавног наступа – довео је до тога да је одабрала другачију каријеру и прихватила посао са нижим примањима, само да би избегао јавни наступ.
Брига другог клијента око будућности његових партнерских односа довела је до поремећаја сна, што је заузврат довело до тога да је стално каснио и да му је приметно смањена продуктивност на послу.
Губици које производи смањена продуктивност повезана са менталним здрављем је запањујућа. Студија коју су спровели истраживачи у оквиру Светске здравствене организације процењује да депресија и анксиозни поремећаји коштају глобалну економију билион долара сваке године због смањене продуктивности.
А трећи пацијент, који је избегавао конфронтацију са својим колегама који су лоше радили угрозио је успех своје компаније.
У свим овим случајевима, прави негативац није анксиозност. То је избегавање, стратегија која не само да не решава проблеме већ их продубљује.
Психолошко избегавање се не односи на радње које предузимамо или не предузимамо, већ на намере које стоје иза њих. Ако наше акције имају за циљ да на брзину згњече нелагоду, онда вероватно избегавамо. За сваког од поменутих клијената, избегавање је постало штака, која је у почетку ублажавала њихову анксиозност, али ју је прогресивно појачавала. Психолошко избегавање, уместо да ублажава анксиозне поремећаје, може да их погорша.
Три обрасца психолошког избегавања
Разумевање образаца психолошког избегавања је први корак ка промени. Професорка Маркес наводи три начина на која људи имају тенденцију да практикују психолошко избегавање.
Нагле реакције
Реаговање је сваки одговор који настоји да елиминише извор непријатности. То је када журно одговоримо на имејл који нас узнемири или повисимо глас не размишљајући о последицама.
Бавимо се ситуацијом, али само да би нелагодност брзо нестала. Реаговање често само распирује ватру, што доводи до још више проблема. Ово често изгледа као да користите експрес лонац без вентила под притиском.
Повлачење
Повлачење је чин удаљавања или повлачења из ситуација које изазивају анксиозност. На пример, клијенткиња са страхом од јавног говора одабрала је другачији посао да би то избегла. Други ће посегнути за алкохолом како би отупели или непрекидно прелиставати садржај на друштвеним мрежама уместо да се суоче са тешким разговором.
Иако се у датом тренутку можемо осећати добро, ово избегавање скупо плаћамо јер има тенденцију да повећа анксиозност, пошто је основна ситуација још увек присутна.
Остајање
Остајање је продужавање статуса кво како би се избегла нелагодност промене. Многи од нас се држе посла или везе чак и када знамо да то није добро за нас. Остајање у познатој ситуацији пружа осећај сигурности, али на дуге стазе и даље остајемо заглављени у проблему.
Стратегије за превазилажење психолошког избегавања
Психолошко избегавање је моћан непријатељ, али постоје три научно засноване вештине за борбу против њега.
Промена
Промена подразумева да добро размислимо, посебно када анксиозност покуца на врата. У тим тренуцима често имамо црно-беле, искривљене мисли, баш као и пацијент који је био забринут због романтичне везе, стално говорећи себи: „Никад нећу бити у доброј вези“.
Промена значи скидање тамних, монохроматских наочара и поновно гледање света у бојама. Изазовите своје мисли, очистите сочива тако што ћете се запитати: „Да ли бих то саветовао свом најбољем пријатељу у оваквој ситуацији?“ Могуће је променити начин на који разговарамо сами са собом, замишљајући шта бисмо рекли пријатељу. Када је почео себи да говори: „Имам много тога да унесем у везу“ и „Имао сам успешне везе у прошлости“, омогућило је пацијенту др Маркес да боље спава ноћу и помогло му да крене у другом правцу и да тражи оно што му је најважније.
Приближавање
Супротност избегавању је приближавање, што не подразумева директан напад на своје страхове, већ на предузимање корака којима бисмо могли да управљамо страховима.
Треба се запитати: Који мали корак могу да учиним према својим страховима и анксиозности да бих превазишао избегавање. Пацијенткиња са страхом од јавног наступа се добровољно пријавила да прочита причу у учионици свог сина као први корак у превазилажењу страха. Чак и најмањи чин суочавања са нашим страховима може преокренути наш мозак да се боље носи са анксиозношћу, уместо да је заобиђе.
Усклађивање
Усклађивање је живот вођен вредностима, где су наше свакодневне акције усклађене са оним што нам је најважније: нашим вредносним системом.
Ово је супротно од онога што већина нас ради када смо анксиозни. У тренуцима интензивне анксиозности, склони смо да дозволимо да наше емоције, а не наше вредности, диктирају наше поступке. Да бисмо живели живот вођен вредностима, морамо прво да идентификујемо шта нам је најважније у животу, било да је то здравље, породица, посао или нешто друго. Тада треба да посветимо време и труд нашим вредностима.
Усклађивање понашања са вредностима може смањити анксиозност и побољшати квалитет наших живота.
Склоност ка психолошком избегавању може бити јака, али разумевањем њених образаца и употребом правих стратегија можемо се снаћи у овом изазову и изаћи јачи. Запамтите, наглашава проф. др Луана Маркес, не ради се о томе да будемо неустрашиви, већ о томе да не дозволимо да страх управља нашим животом.
Коментари