Зашто ресторани препоручују гостима да не користе парфем

Правила облачења у врхунским ресторанима нису ништа необично, али лондонски ресторан „Суши Канесака“ отишао је корак даље и замолио госте да се уздрже од наношења парфема како не би ометали сензорно искуство других гостију.

Тешки мириси, наводе из управе ресторана, могли би да прикрију „освежавајући“ амбијентални мирис сирћета и саме рибе. Дакле, да ли би ставове ресторана у коме оброк стаје 420 фунти по особи требало применити и у осталим? Да ли ће вас парфем који сте нанели пре одласка на вечеру учинити привлачнијим, али ће вам покварити уживање у храни и пићу?

Чуло мириса је кључно за уживање у храни

„Мирис је најважнији део дегустације“, наглашава професор Бари Смит, директор Института за физиологију Универзитета у Лондону. „Све што нам језик говори је слано, слатко, кисело. Све остало долази из носа.“

Међутим, Смит додаје да мирис има две компоненте: мирисе који се удишу из околине и оне који излазе из уста кроз нос током издисаја. „Могу ли мириси из околине да ометају мирисе у вашим устима? Није очигледно да могу", каже професор. „Када нешто пробате или гутате, издишете, а ми не можемо да издишемо и удишемо у исто време.“

Ипак, истраживања и свакодневно искуство подржавају став да су амбијентални мириси важни за комплетан угођај у ресторану.

„Ти амбијентални мириси сигурно утичу на укус хране и расположење“, рекао је професор Чарлс Спенс, психолог са Универзитета у Оксфорду. „Мало је двосмислено, када нешто помиришете, питање је како ће то ваш мозак повезати. Да ли је то конобар, да ли је ресторан, да ли је то храна?"

Погрешан мирис у погрешном контексту може изазвати непријатну чулну дисонанцу. Смит је описао недавно негативно искуство током ручка на лондонском тргу који је почео да ставља морске алге у сендвиче. „Мирис трулих морских алги био је тако одвратан“, каже професор.

Амбијентални мирис

У последње време, кувари покушавају да промовишу амбијенталне мирисе, а професор Спенс је и овај тренд размотрио са научног гледишта, напомињући да би амбијентални мириси могли „да помогну да се постави контекст за одређено јело и/или да помогну у приповедању које окружује одређено јело.“ Амбијентални мириси су уведени и у ресторане са циљем да изазову „специфично расположење и/или да изазову носталгију у главама гостију“, наводи лист.

Уколико намеравате да се оглушите о ову забрану, Спенс предлаже да би можда било најбоље да се одлучите за парфем који би се уклопио у кулинарски амбијент. „Зашто не бисте нанели неки гурмански парфем – црни бибер или јагода? То би било прикладније од неког синтетичког или сапунастог, негурманског мириса.“

Наш мирис, показало је истраживање, такође повећава праг осетљивости на друге мирисе из окружења – што је можда главна поента захтева који је поставио суши ресторан.

Јак мирис слаби наше чуло мириса

Професор Карл Филпот, главни истраживач ринологије и ОРЛ специјалиста на Медицинској школи у Норвичу, истражио је овај проблем пошто је је приметио да парфеми и средства за бријање које наносе испитаници утичу на резултате експеримената у испитивању чула мириса.

У једном експерименту, добровољци су замољени да носе маске за лице натопљене спрејевима за тело неколико минута пре него што ураде тест мириса. После тога учесници су показали много мању способност у распознавању других мириса. „Нама је било довољно да људима препоручимо да пре тестова не наносе парфем или лосион после бријања“, каже проф. Филпоп.

Ово ипак показује да би суптилни мириси из околине били теже уочени због парфема. „Мирис свеже рибе у сушију је веома деликатан и прекрасан, али суптилан, тако да се лако може надјачати“, напомиње професор Смит. Јачи парфеми су прихватљиви, додаје, у ресторану који служи наметљиве укусе, као што су индијска или тајландска кухиња, додао је.

Одлазак на вечеру без парфема има своју цену, јер пријатан мирис чини особу привлачнијом другима и чини да се осећамо сигурније.

„Гости ће вероватно бити узнемирени ако им не дозволите да ставе било какав парфем“, сматра професор Смит. „Али минимална количина парфема делује разумно.“