Кад родитељ изађе из дететове собе, оно ће другару са којим се дописује послати шифру 99
Док родитељи настоје да схвате шта у данашњем жаргону младих значи „флекса се", „решио" и слично, деца су смислила и тајни језик за дописивање преко телефона. То може да буде опасно, и родитељи би требало да обрате пажњу.
Да ли знате шта значи скраћеница ПИР или 9 и 99? Ако сте родитељ, морали бисте да научите.
„То се не може учити у школама. Они ту комуникацију често мењају. У сваком неком периоду након шест месеци они имају измене и новине у комуникацији. Оно што вам могу рећи да неке најчешће скраћенице, када причамо о словним скраћеницама, то јесу ПИР. ПИР је да су родитељи у соби, деветка им је ознака да никако не прекидаш начин комуникације јер родитељи још нису изашли из собе. Дакле, иде реченица реченица, па број девет. А 99 вам је ознака да су родитељи напокон изашли из собе“, објашњава Игор Јурић.
Све скраћенице које деца користе у дигиталном свету родитељи никада неће успети да дешифрују. Због тога би приоритет у васпитању требало да им буде успостављање међусобног поверења.
„Да би једно дете дало увид у то шта ради, како се дописује, морате задобити то поверење. То поверење се добија врло лако, без обзира што ће сваки родитељ рећи да је то тешко. Али уколико ви заиста будете свакодневно разговарали са својим дететом, али на начин да га активно слушате. Кад дође из школе да га питате са ким си се данас дописвао, да климате главом, да га гледате у очи, да не окрећете леђа док разговарате са њим, да га константно питате и запиткујете док он одговара. И да сутрадан не заборавите оно о чему сте јуче причали, него да наставите ту комуникацију и са питањима везаним за јучерашњи дан“, додаје Јурић.
„Дигитални простор је једна континуирана комуникација која не може да се посматра изоловано. Дакле, не може сад родитељ да мониторише све оно у шта је дете укључено, али може да дâ информације, да усмери, постави питање и покаже да је заинтересовано за нешто што му није јасно, што он сам осећа да је конфузно, угрожавајуће, подели са родитељима“, напомиње психолог Кристина Брајовић Цар.
Према истраживању Уницефа из 2016. године, мобилни телефон има 94 одсто основаца и 99 одсто средњшколаца. Дигитално насиље доживело је 37 одсто основаца и чак 66 одсто средњошколаца. Кад постану жртве насиља, млади се поверавају другу или другарици, а не родитељима.
Коментари