Три начина на која програмери држе децу залепљену за екран – и шта да предузмете у вези са тим

Недавни статистички подаци говоре да више од половине малишана и три четвртине предшколске деце редовно приступа мобилним апликацијама. Стога није изненађење да је дошло до експлозије опција на тржишту апликација како да се привуку и задрже деца.

Ове апликације свакако нуде забавна интерактивна искуства, да не спомињемо добар образовни садржај у многим случајевима. Такође, има веома добрих које ангажују младе умове. Дакле, у чему је квака?

Управо сте прочитали – добре у ангажовању младих умова – толико добре да морате да ратујете са децом да одложе своје уређаје. Зашто је тако „одлепити“ дете од телефона или таблета.

Шта је убедљив дизајн?

Иако постоје националне препоруке које помажу родитељима како да прођу кроз минско поље времена које деца проводе испред екрана, често се занемарује један важан аспект ове слагалице – а то је начин на који је сама технологија дизајнирана, напомињу психолошкиње Шерон Харвуд и Симуди Малаварачи.

Убедљив дизајн се односи на стратегије које привлаче и задржавају нашу пажњу. То је нешто што и деца и одрасли доживљавају (обично несвесно) док листају друштвене мреже или се боре против жеље да играју још једну рунду Кенди краша.

Ако убедљив дизајн може да утиче на понашање одраслих – који су наводно развили регулаторне вештине и самоконтролу – онда малишани и деца немају шансе. Овај аспект дебате о времену које деца проводе пред екраном ретко се разматра са озбиљношћу коју заслужује.

Како би утврдиле колико апликације намењене деци могу да буду убедљиве, Харвуд и Малаварачи су анализирале модел убедљивог дизајна на 132 најпопуларније апликације за малишане које су преузете преко Андроид и иОС прадавница апликација. Утврдиле су три главне карактеристике убедљивог дизајна које децу терају да се стално враћају.

1. Мотивација

Кључни концепт убедљивог дизајна је да се укључе дечје емоције како би се осигурало да остану мотивисана да наставе коришћење.

Стално поткрепљење:

Деца још увек немају довољно развијену способност одлагања задовољства. Радије ће одабрати тренутну награду ниже вредности него да чекају вреднију. У контексту апликација, вероватно ће бити мотивисани тренутним наградама које доносе срећу или узбуђење.

Апликације које су ауторке истраживања тестирале нудиле су много више тренутних награда (као што су светлуцаве конфете, навијање, ватромет, виртуелне играчке и налепнице) него одложене награде.

Изазивање емпатије:

Баш као што одрасли траже позитивне повратне информације путем „лајкова“ на друштвеним мрежама, деца воле да добијају повратне информације од ликова у игрици којима се диве.

Деца често приписују људска осећања и намере измишљеним ликовима и могу да формирају емоционалне везе са њима. Иако ово може помоћи у подстицању позитивног искуства учења, оно се такође може искористити у комерцијалне сврхе.

На пример, код деце се буди емпатија када у игри Хело Кити тужно гледа у закључану кутију за храну, која може да се отвори само у плаћеној верзији апликације.

2. Вештине

Нико не жели да игра игру која је сувише тешка. Један од начина да се код детета повећа осећај успешности је понављање. Многе апликације за малишане укључују учење напамет, као што је прављење истог колачића изнова и изнова са Куки Монстером.

Дајући задатке који се стално понављају и брзо уче, дизајнери апликација вероватно покушавају да искористе све већи осећај аутономије деце помажући им да сами „победе“.

Дакле, у чему је проблем са тим? Иако је понављање одлично за учење (посебно за развој ума), уклањање било каквог захтева за помоћ од родитеља може подстаћи изоловање и осамљивање детета и такође, отежава родитељима да се укључе у друштвену игру заједно са дететом.

3. Огласи

Комерцијални огласи су били најчешћи покретач пронађен у апликацијама за млађу децу, посебно у бесплатним апликацијама. Главна сврха им је профит.

Ови искачући огласи нуде прилику да удвоструче или утроструче награда у замену за гледање реклама или подстицање корисника да обави куповину у апликацији. Док одрасли могу да разумеју чему служе ови огласи, много је мања вероватноћа да ће деца разумети комерцијалну намеру која лежи у основи.

Дакле, шта се може учинити?

Нема сумње да неке од ових функција у умереним количинама помажу у одржавању основног нивоа ангажовања у апликацији. Али истраживање јасно показује да многе убедљиве карактеристике дизајна искључиво постоје у комерцијалне сврхе, наводе ауторке.

Зато би требало више обратити пажњу на етичку компоненту како се развојне слабости деце не би користиле искључиво за стицање профита. Ово, наравно, захтева одговорност програмера апликација.

Тржиште апликација за децу је огромно. Родитељи често немају довољно информација о томе како да се крећу по њему, нити довољно времена да процене сваку апликацију пре него што је преузму за своје дете. Међутим, постоји неколико начина на које родитељи могу да стекну неки поен предности, саветују психолошкиње.

– Разговарајте са дететом након што је одиграло неку игру. Постављајте му питања попут „шта је научило?“ или „у чему је највише уживало?“.

– Играјте апликацију са дететом и одлучите да ли је вредна да је задржите. Да ли је претрпана наградама? Има ли много ометајућих огласа? Да ли се превише понавља да би било истински едукативно?

– Потражите индикатор „одобрен од наставника" ("teacher-approved" у Плеј продавници) када разматрате апликацију или проверите рецензије поузданих извора пре преузимања.

У идеалном случају, ваше дете би требало да води игру, да активно решава проблеме и да може релативно лако да престане са коришћењем уређаја.