Зашто би вас у Италији сигурно натерали да заволите црни-црвени лук

Посебно истраживање није рађено, али локално становништво тврди да црвени лук пружа широк спектар здравствених користи - од помоћи у борбе против старости (има „антиејџ" ефекте) па до тога да има својства афродизијака. 

Висок садржај воде 

„Мој кардиолог каже да је најбољи начин да се избегну проблеми са срцем једење црвеног лука, уз љуту паприку и вино, како би се побољшала циркулација крви. То је био наш природни антибиотик вековима", каже Франческо Калабро, који својим камионом редовно развози црвени лук од произвођача до пијаца. 

Црвени лук успева на многим местима широм света, али овај у Калабрији, тврде мештани - посебан је и јединствен. 

Блага приморска клима са сталним температурама током целе године, сунчаним данима и северним „трамонтана" поветарцем који долази са брда са погледом на обалу ствара посебну микроклиму. Плодно тло, које садржи песак са тиренских плажа, је природни подстицај. 

„Овај лук садржи велике количине воде што га чини мање агресивним када се реже и не иритира људско око", каже Ђовани Скјарити, узгајивач црвеног лука из Тропее.

„Карактеристична црвено-љубичаста боја лука потиче због присуства антоцијанина - биљних пигмената који су пуни антиоксидансима", објашњава Мишел Пуљезе, власник ресторана у Тропеи. 

Сладак укус није последица веће количине шећера, већ мањег броја хемијских једињења пирогрожђане киселине и једињења сумпора која обично чине да лук има „оштар љуткаст укус".

Краљица лука 

Црвени лук је одличан за бројна јела и специјалитете ,и има широку примену у кухињама широм света.

Колико се цени у Калабрији показујуе и Годишњи фестивал црвеног лука у Тропеи, који се одржава сваког пролећа и одаје почаст ономе што Италијани називају "краљицом лука" .

Многи воле да црвени лук из Калабрије једу сиров и то одмах чим га изваде из земље. Понекад се дода у салату са другим поврћем.

Лук је подједнако укусан на брускетима са маслиновим уљем, у кромпир пиреу, сервиран уз пасуљ, печен или пржен у омлет. Због своје „слаткоће" у Калабрији га карамелизују и праве колаче, џем па чак и сладолед од лука.

У делу Клаброје где се највише узгаја ова сорта лука, он често у низовима виси на зидовима продавница и уз фасаде породичних кућа по уским уличицама... Нешто па налик низовима паприка код нас на југу Србије.

Пазити на „лажњаке" 

У Калабрији тврде да је њихов црвени лук посебан и да има и „лажњака". Кажу да оригинални црвени лук није само сладак, већ да он има пријатан, деликатан укус и да није ни оштар ни кисео.

Боја је кључна: ако је браонкасто-љубичаста, то није лук из овог дела Италије, црвени лук Тропее је јарко ружичасто-црвен - и спољашња љуска и унутрашњи слојеви су у боји.

Док се данас црвени лук једе у слаткишима, сушен у пахуљицама, са тестенинама, пуњен сувим воћем... некада се једноставно јео само са кришком хлеба, то је заправо био подразумевани доручак богатијих људи који је обезбеђивао енергију за читав дан. Данас, у многим крајевима света ова комбинација је неретко - синоним за сиромаштво.