Секс, лажи и микрочипови: Како су људи постали најслабија карика у АИ компанијама

Пад технолошког гиганта

Милијардер и извршни директор компаније „Енвидија“, Џенсен Хуанг, поднео је оставку након извештаја да је имао аферу са пословном женом за коју се сумња да је кинески шпијун.

Овај скандал је избрисао стотине милијарди долара тржишне вредности највредније светске компаније, уз пад цена акција од десет одсто.

Проблеми су почели када је објављено да је Хуанг био у вези са бившом директорком компаније „Мегаспид“ (Megaspeed), Алис Хуанг, за коју америчке обавештајне службе тврде да је олакшала испоруке микрочипова кинеским фирмама. Поред тога, наводи се да је имао везу и са Кимберли Пауел, потпредседницом за здравство у његовој компанији.

Хуанг се извинио породици и колегама, док је „Енвидија“ најавила независну истрагу. Компанија тврди да нема доказа да су национална безбедност или корпоративне тајне угрожене, док је Кина одбацила оптужбе о шпијунажи као неосноване.

До именовања трајног наследника, Колет Крес, тренутна извршна потпредседница и финансијска директорка, обављаће функцију привременог извршног директора.

Овај инцидент поставља неугодно питање за индустрију која троши милијарде долара на развој највредније светске технологије, а која све чешће постаје жртва шпијунских напада.

Класичне методе у дигиталном добу

Данас обавештајне агенције траже знање које земљи даје будућу економску и стратешку предност, а велики део тог знања поседују компаније за вештачку интелигенцију и универзитети.

Према речима Сема Данинга, директора организације Транспарентност Уједињено Краљевство-Кина (UK-China Transparency), корпоративне методе које се примењују нису нове. 

Технологија је једноставно повећала могућности доступне онима који траже да регрутују изворе и примене класичне тактике попут замки и новца. Кинески напор да постане главни играч на технолошкој сцени значи да ће учинити све што је потребно да добије предност у технолошкој трци у наоружању.

У јуну је обавештајни савез Пет очију (Five Eyes) упозорио да се кинески обавештајци активно представљају као регрутери на мрежама попут Линкдина (LinkedIn). Мете су појединци који имају приступ поверљивим информацијама, којима се у почетку нуде наизглед легитимне професионалне прилике.

Предузећа се суочавају са две различите претње, објашњава Дејвид Килби, бивши британски дипломата и извршни потпредседник фирме за корпоративну шпијунажу „Страјдер Технолоџис“ (Strider Technologies).

Једна су људи који покушавају да добију посао како би украли информације, а друга су постојећи запослени који се окрећу против својих послодаваца.

Прву претњу је постало све теже уочити, посебно јер вештачка интелигенција олакшава фабриковање убедљивих идентитета и историја запослења. Због тога фирме спроводе детаљне провере јавно доступних информација о потенцијалним запосленима.

Унутрашње претње и заштита

Случајеви попут инжењера компаније „Опен АИ“ (OpenAI), Абдулрахмана Алфозана, који је оптужен за постављање скривеног уређаја за снимање, показују ризике које представљају особе са легитимним приступом.

Сличан пример је и бивши инжењер „Гугла“ (Google), Линвеј Динг, који је осуђен за крађу пословних тајни у вези са инфраструктуром вештачке интелигенције.

Компаније попут „Опен АИ“ и „Антропик“ (Anthropic) због тога прате употребу уређаја запослених и приступ базама података како би искорениле необичне активности. Приступ вредним тежинама модела може захтевати вишеструка овлашћења и хардверске безбедносне кључеве.

Упркос строгим процедурама, разлика између постојања плана и његовог спровођења може бити значајна. Због тога Килби препоручује компанијама да размисле о својим „крунским драгуљима", односно информацијама и технологијама чији би губитак био најштетнији, и да се фокусирају на њихово чување.

Иако су технолошке фирме све привлачније мете за стране обавештајне агенције, заштита података није безнадежан подухват. Како је Килби нагласио, оваква одбрана није дискрециона активност, већ апсолутна неопходност.