Кина шаље мисију у вечни мрак Месечевих кратера – потрага са водом међу сенкама Земљиног сателита

Већ скоро две деценије знамо да на Месецу постоји неки облик воде. Оно што још не знамо јесте колико се тачно доступног воденог леда налази унутар кратера који су стално у сенци, колико је дубоко закопан и у ком се облику налази.

Оно што знамо јесте да ће приступ том леду бити прави изазов. Налази се на дну дубоких, тешко приступачних кратера у које Сунчева светлост никада не допире, где је милијардама година остао нетакнут на температурама знатно нижим од минус 200 степени Целзијуса. То су нека од највреднијих места на Месецу, али истовремено и најтежа за истраживање.

Истраживање Месеца прешло је дуг пут од совјетске сонде „Луна 1“, која је у јануару 1959. године стигла у близину Месеца. Мисије „Аполо“ и оне које су уследиле показале су да изазов више није само стићи до Месеца. Потребно је истражити места до којих људи и конвенционални ровери не могу лако да дођу и, на крају, утврдити да ли сам Месец може да обезбеди део ресурса који ће бити потребни будућим истраживачима.

Кина је две деценије развијала све амбициознији програм истраживања Месеца, назван по Чанге, древној кинеској богињи Месеца. Очекује се да мисија „Чанге 7“ крене ка Земљином небеском суседу касније овог месеца, иако је недавни неуспех друге кинеске ракете унео одређену неизвесност у вези са датумом лансирања.

Шта би требало да оствари мисија „Чанге 7“?

Мисија ће тестирати неколико нових приступа истраживању Месеца. Чиниће је орбитер (који ће кружити око Месеца), лендер, ровер и возило које се креће скоковима, односно „хопер“ (скакач).

Поред тога, лунарни релејни сателит „Ћуећао 2“ већ је на свом месту. Лансиран је одвојено у марту 2024. године, након чега је подржао мисију „Чанге 6“, а током мисије „Чанге 7“ омогућиће комуникацију између Земље и површине Месеца.

Још није прецизно познато где ће мисија слетети, али један од главних кандидата је локација на осветљеном гребену или у његовој близини, недалеко од кратера Шеклтон, у области Аиткен на јужном полу Месеца.

Права звезда мисије биће „скакач“ који је, за разлику од ровера на точковима, пројектован да прескаче нераван терен и спушта се у кратере до којих Сунчева светлост никада не допире – места у која конвенционална возила можда уопште не могу да уђу.

Њено укључивање у мисију има смисла због стрмих зидова кратера, неравног терена, сталне сенке, као и потребе за аутономном навигацијом и комуникацијом.

Кинески научници неће тражити доказе о постојању воде – већ постоје чврсти докази о води у поларним областима Месеца. Кључно питање ове мисије јесте где се тачно вода налази, у ком облику и концентрацији, као и да ли јој је реално могуће приступити.

Ово представља прелазак са пуког истраживања Месеца на утврђивање тога да ли његови ресурси заиста могу да се користе.

Како Наса бира другачији приступ

И друге земље заинтересоване су за одговор на исто питање. Сједињене Америчке Државе имају исти дугорочни циљ – да омогуће трајно присуство и дугорочне активности на Месецу. Иако се Наса суочава са истим физичким изазовима, америчка свемирска агенција одлучила се за другачије решење.

„Чанге 7“ је координисана државна мисија чији су елементи осмишљени око једног, прецизно одређеног циља и која може да користи већ постојећу инфраструктуру сателита „Ћуећао 2“.

Наса, с друге стране, намерно покушава другачији приступ – изградњу својеврсног тржишта лунарних услуга кроз програм „Комерцијалне услуге испоруке терета на Месец“. Агенција од компанија које поседују и управљају сопственим свемирским летелицама купује услуге транспорта, мобилности и технологије за мисије на Месецу.

Наса тренутно има уговорено 17 испорука које носе више од 60 инструмената.

Амерички програм већ је донео драгоцена искуства. Мисија компаније „Intuitive Machines“, ИМ-2, названа „Атина“, покушала је да спроведе задатке веома сличне онима које има „Чанге 7“.

Носила је бушилицу и масени спектрометар за потрагу за испарљивим материјама, мало возило које се креће скоковима намењено истраживању тешког терена и експерименталну мобилну комуникациону мрежу. Међутим, лендер се преврнуо на месту слетања и искључен је само дан након доласка.

Суштина је у томе да одредиште намеће проблеме, док различити свемирски програми експериментишу са различитим начинима њиховог решавања.

Учење како живети на Месецу

Проналажење лунарних ресурса само је први корак. Мисија „Чанге 7“ покушаће да утврди где се у близини јужног пола Месеца налазе корисни ресурси и да одреди њихову природу.

Мисија „Чанге 8“, чије је могуће лансирање планирано за 2028. годину, требало би да направи корак даље и покаже како би ти ресурси заиста могли да се користе.

Вероватно ће уследити и мисије са људском посадом, које би на крају требало да доведу до изградње Међународне лунарне истраживачке станице, пројекта који заједнички предводе Кинеска национална свемирска администрација и руска свемирска агенција „Роскосмос“.

С друге стране Пацифика, програм ЦЛПС обезбеђиваће технологију и научне инструменте за шири програм „Артемис“, који предводи Наса и чији је циљ постављање темеља за дугорочно истраживање Месеца.

На крају, јужни пол Месеца не мари за то чија се застава налази на свемирској летелици. Сваки истраживач који се спусти у његове кратере у сталној сенци суочиће се са истим проблемима – мраком, екстремном хладноћом, неравним тереном и тешкоћама у комуникацији.

Долазак на Месец био је један од највећих технолошких изазова 20. века. Учење како тамо живети и радити могло би да буде један од највећих изазова 21. века.