Како ће изгледати плаћања у ери ВИ: Токенизација, дигитални новац и нови безбедносни изазови

Више од три четвртине грађана Србије користи вештачку интелигенцију при куповини - за поређење цена, проналажење идеја за поклоне или проверу утисака о производима, показују истраживања. Следећи корак могао би да буде још већа промена – да вештачка интелигенција, уз сагласност купца, пронађе производ, резервише путовање и изврши плаћање. О томе како ће изгледати свет у којем ће плаћања обављати алгоритми, а не људи, разговарали су водећи финансијски и технолошки стручњаци у Паризу.

Финансијска индустрија припрема се за еру у којој ће вештачка интелигенција моћи да пронађе производ, упореди понуде, резервише путовање и обави куповину, док ће човек доносити само коначну одлуку о плаћању.

Уместо дугог претраживања и уношења података, довољно ће бити да корисник потврди да прихвата предлог свог дигиталног асистента.

Да би такав начин куповине постао свакодневица, мењају се и технологије које стоје иза самог процеса плаћања.

„Један од кључних технолошких трендова је токенизација. Уместо да се при свакој куповини користе стварни подаци са картице, они се замењују јединственим дигиталним токеном, чиме се повећава безбедност и поједностављује плаћање. Посебан фокус је на малим предузећима. Уместо куповине посебних ПОС уређаја, трговци данас могу обичан паметни телефон претворити у терминал за бесконтактно плаћање једноставним преузимањем апликације. Али највећи изазов остаје финансијска инклузија. Око 1,3 милијарде људи у свету и даље нема приступ банкарском систему“, напомиње Тарек Махмуд, председник компаније „Виза“ за регион Централне и Источне Европе, Блиског истока и Африке.

Како вештачка интелигенција преузима све већу улогу у финансијама, из корена се мења и принцип финансијске безбедности.

Деценијама се подразумевало да се са обе стране сваке трансакције налази човек. У будућности ће, међутим, све више одлука доносити ВИ која ће куповати и плаћати у име корисника.

Због тога више неће бити довољно заштитити само трансакцију – биће потребно проверити идентитет, овлашћења и намеру онога ко куповину обавља.

„Мишљења људи су у овом тренутку подељена. Када је реч о финансијским трансакцијама, поверење је и даље ограничено. Само око четвртине испитаника рекло је да би дозволило вештачкој интелигенцији да самостално обави плаћање у њихово име. Истовремено, чак 80 одсто грађана очекује да управо ВИ помогне у њиховој заштити од превара приликом онлајн куповине. Све више се преплићу преваре, сајбер криминал и финансијски криминал. Сајбер безбедност постаје један од клучних елемената функционисања финансијских система“, истиче Чарлс Лобо, стручњак за управљање ризицима.

Вештачка интелигенција није једина промена која чека финансијски сектор. Све више пажње привлаче и “stablecoini“ – дигиталне валуте чија је вредност везана за класичне, попут евра или долара.

Њихова улога није да замене постојећи финансијски систем, већ да повежу свет дигиталне имовине и традиционалног банкарства, посебно када је реч о међународним плаћањима.

Од готовине, преко платних картица и мобилних телефона до вештачке интелигенције која ће куповати у наше име. У Паризу се није разговарало само о будућности плаћања, већ о томе како ће изгледати однос човека и технологије у свету финансија. Јер у ери вештачке интелигенције можда и најважнија валута постаје – поверење.