Проф. Петкоски: ВИ мења правила игре – највећи ризик је да човек престане да учи

Гост Јутарњег програма, професор Ђорђије Петкоски, предавач на Вортон школи Универзитета у Пенсилванији, сматра да се у јавности утицај вештачке интелигенције истовремено и прецењује и потцењује.

„Када разговарамо о оваквим комплексним стварима, увек је лако или преценити или потценити. Све у великој мери зависи од онога ко шаље поруку. Ако сам ја у домену креирања алгоритама и вештачке интелигенције, наравно да ћу рећи да решавам ваше проблеме. У крајњем случају, они хоће да вам продају производ“, објашњава Петкоски.

С друге стране, додаје, опасно је и потцењивање могућности које нова технологија доноси.

„Потцењује се онда када игноришемо потенцијал вештачке интелигенције и нисмо спремни да прихватимо ту реалност. Треба да се питамо шта је нама, као корисницима, потребно да те алате употребимо тако да решавају наше проблеме, а не само оне за које неко други мисли да су важни.“

Вештачка интелигенција мења читав систем образовања

Говорећи о томе може ли вештачка интелигенција ускоро да замени универзитетске професоре, Петкоски наглашава да је само питање погрешно постављено јер се не мења појединачно занимање, већ читав систем.

Подсећа да је на недавној конференцији професору са Универзитета у Вашингтону било потребно десет минута само да наброји промене које су неопходне да би се вештачка интелигенција интегрисала у рад универзитета.

„Није ствар само шта професор може да уради. Вештачка интелигенција мења системе, мења цео концепт приступа образовању“, истиче Петкоски.

Према његовим речима, вештачка интелигенција може бити одличан помоћник професору, али не и замена за суштину наставе.

„Ако ја студентима само преносим пасивно знање, то ће вештачка интелигенција да уради далеко боље од мене. Ако студенте ангажујем да заједно креирамо знање, то никад неће моћи да замени.“

Зато, каже, не сматра да студенти који користе вештачку интелигенцију на испитима варају професоре.

„Ја њима кажем – не варате мене, варате себе. Завршићете курс без знања, а на крају ће о вашој будућности одлучивати не вештачка интелигенција, већ то да ли сте способни да створите вредност.“

Посебно наглашава да будући послови неће захтевати само рад са дигиталним алатима већ и сарадњу са људима.

„Студенти не могу да науче само интеракцију са вештачком интелигенцијом. Они ће радити у тимовима, а то значи да морају да развијају и људске способности да сарађују са другима.“

Као пример новог приступа настави наводи да ако студентима зада неки проблем и они му представе одговоре које је дала вештачка интелигенција, од њих тражи да понуде боље решење.

„Кажем им: 'Ево шта је алат вештачке интелигенције мени одговорио. Урадите боље од тога.' Ако машина може да реши задатак, нема проблема. Прави проблем је када је потребно нешто више. На крају, неко мора и да дефинише шта је уопште проблем, а осим тога, ВИ не разуме последице примене својих решења.“

Човек мора да контролише интеракцију са машином

Проф. Петкоски сматра да је погрешна полазна претпоставка да ће људски интелектуални развој стати ако машине преузму део послова.

„Не развијамо се ако стартујемо од глупе поставке да вештачка интелигенција може да нас замени“, сматра професор. Према његовом мишљењу, вредност настаје у сарадњи човека и машине.

„Вредност се не креира кроз вештачку интелигенцију као независан део, него вештачка интелигенција са нама креира вредност. Интелектуални развој је управо у томе да ту интеракцију контролише човек, а не алат.“

Истиче да ће највећи изазов бити за оне који годинама обављају рутинске послове без потребе да стичу нова знања.

„Треба да будемо захвални тим алатима јер нас терају да се другачије понашамо. Ми ништа не радимо ако немамо разлог и притисак. То је, у крајњем случају, еволуција.“

Што пре људи прихвате да их вештачка интелигенција може заменити у одређеним задацима, додаје, то ће пре почети да развијају нове вештине.

„Ако ја останем где сам сада са својим знањем, онда ће ме, пре или касније, заменити. Само је питање времена", додаје професор уз напомену да се променио и сам појам конкуренције. 

„Ми смо увек конкуренцију везивали за другог човека. Сада је конкуренција и човек и вештачка интелигенција. Игра се променила.“

Краткорочне уштеде могу скупо да коштају

На питање да ли ће широка примена вештачке интелигенције довести до пада плата и смањења броја запослених, проф. Петкоски упозорава да компаније не смеју да размишљају искључиво о краткорочним уштедама.

„Постоје уштеде које су краткорочно добре и уштеде које дугорочно могу потпуно да вам униште цео бизнис модел. Зато морате константно да балансирате.“

Као пример наводи велика отпуштања у компанији Икс, некадашњем Твитеру.

„Када је Илон Маск отпустио велики број људи, у том тренутку је уштедео огроман новац. Међутим, то више није иста институција. Они који су остали више немају исто поверење у послодавца јер се није размишљало о дугорочним последицама.“

На крају гостовања у Јутарњем програму, професор упућује једноставну поруку свима који страхују да би их вештачка интелигенција могла да замени.

„Прихватите то као реалност. Немојте да је игноришете и константно се питајте шта треба да промените у свом знању и како да стичете нове вештине.“

Истовремено, наглашава да одговорност није само на појединцима већ и на компанијама које морају својим запосленима да омогуће усавршавање како би остале конкурентне.

Најважнију поруку, ипак, упућује младима.

„Не останите пасивни. Треба да учите боље и више захваљујући вештачкој интелигенцији, а не упркос њој. Време је да почнете да преузимате више контроле у своје руке, уместо да чекате да неко други реши те изазове", наглашава проф. Ђорђије Петкоски.