Немачки оргуљаш Јулијан Емануел Бекер затворио Дане оргуља

Оргуље нису биле његов први избор, мислио је да ће постати пијаниста. Са друге стране, фасцинирала га је величанственост оргуља и желео је да се упозна с начином свирања.

„Професор оргуља је, после само неколико часова, предложио да се интензивније усавршавам и да се пријавим на државно такмичење за младе оргуљаше у Немачкој. Тај предлог је првобитно изазвао шок, али тако је почела моја каријера оргуљаша, тако су оргуље постале моја страст“, присећа се оргуљаш Јулијан Емануел Бекер.

Од тада, Јулијан Емануел Бекер освојио је прве награде на најпрестижнијим такмичењима. вежба пет сати дневно већ девет година. Посвећен је, талентован и успешан. Будућност види у педагогији, концертним путовањима и обавезама везаним за свирање оргуља у цркви. Његов приступ оргуљама је једноставан – Јулијан у регистрима увек тражи звук оркестра.

„Можда је најизазовније код оргуља то што ниједан инструмент није исти, морам да се прилагодим величини инструмента, броју регистара, положају клавијатура. То је уједно и оно што највише волим код овог инструмента. Стварам сопствени оркестар увек на другачији начин“, истиче млади оргуљаш.

Мини турнеју која је претходила Београду осмислио је са потпуно различитим програмом од репертоара на затварању Дана оргуља. Желео је да се београдској публици представи делима важним за историју оргуља, желео је себе да представи у најбољем светлу.

Фестивал је завршен. Нова имена као што је Јулијан Емануел Бекер акцентују светлу будућност овог величанственог инструмента.