Бивши агент ЦИА упозорава: Коришћење јавног интернета је „потпуно безумље“

Готово свако је бар једном користио јавну вај-фај мрежу, било у тржном центру, кафићу или у јавном превозу. Иако делује безазлено и практично, Џејсон Хансон, који је седам година радио за ЦИА, позива на крајњи опрез.

Хансон, који се агенцији придружио са 23 године, своје знање је након напуштања службе преточио у књигу Шпијунске тајне које вам могу спасити живот и сада води компанију која обучава људе техникама самоодбране и преживљавања.

На основу свог искуства са надзором, Хансон инсистира на томе да „свака владина агенција на свету“ може да прислушкује комуникацију путем паметних телефона, лаптопова и камера. Он је истакао да не постоји уређај који је отпоран на софистициране методе надзора.

„Ако мислите да имате мобилни телефон који ће бити магичан и који Агенција неће моћи да прислушкује, варате се. Они то могу", изјавио је Хансон у недавном видео-интервјуу за портал Ледбајбл. Како би избегао могућност да буде праћен, он лично користи старији телефон на преклоп, без модерних апликација и система за праћење локације.

Ризици о којима не размишљамо

Хансон је био посебно директан када је реч о јавним бежичним мрежама, називајући људе који их користе без заштите „потпуно безумним". Објашњава да се рањивост незаштићених мрежа огледа у томе што трећа лица могу лако да пресретну сав интернет саобраћај, читају приватне поруке, имејлове и доћи до осетљивих података.

„Једини случај када бих се икада повезао на јавни вај-фај јесте ако користим ВПН, односно виртуелну приватну мрежу", објаснио је Хансон.

„ВПН у суштини енкриптује мој саобраћај и све сличне ствари. Никада се нећу у хотелу или у авиону повезати на јавну мрежу без ВПН-а. Желим да будем сигуран да је мој саобраћај шифрован. Такође, ВПН чини да изгледа као да се повезујем са друге локације. Иако живим у Јути, пре неки дан је писало да сам у Њу Џерзију."

Главне опасности јавних мрежа

Упозорења Џејсона Хансона потврђују и стручњаци за сајбер безбедност, који истичу неколико кључних претњи. Најчешћи су такозвани "man-in-the-middle" напади (човек у средини), где се хакер позиционира између корисниковог уређаја и вај-фај рутера како би пресрео комуникацију и украо лозинке, податке о платним картицама и друге личне информације.

Друга велика опасност су лажне приступне тачке, познате као "rogue hotspots". Криминалци постављају вај-фај мреже са именима која су слична легитимним мрежама, попут "Free_Airport_WiFi" или "Starbucks_Guest", како би преварили кориснике да се повежу.

Једном када се корисник повеже, хакери имају отворен приступ његовом уређају за крађу података или инсталирање злонамерног софтвера. Истраживања показују да је готово 40 одсто Американаца посумњало или било сигурно да је доживело безбедносни инцидент након коришћења јавне мреже.

Како се ефикасно заштитити

Иако ризици постоје, постоје и ефикасни начини заштите. Као што Хансон саветује, коришћење поузданог ВПН сервиса је најважнија мера. ВПН ствара шифровани „тунел" за сав интернет саобраћај, чинећи га нечитљивим за свакога ко покуша да га пресретне. Ова технологија се сматра златним стандардом за безбедност на јавним мрежама.

Поред ВПН-а, стручњаци препоручују избегавање обављања осетљивих трансакција, попут онлајн банкарства или куповине, док сте повезани на јавни вај-фај. Такође је важно проверити легитимност мреже пре повезивања и увек бирати оне које захтевају лозинку.

Препоручује се и искључивање опције за аутоматско повезивање на доступне вај-фај мреже на уређају, како би се спречило случајно повезивање на злонамерну мрежу.

Корисници би требало да се постарају да посећују само веб-сајтове који користе сигурну HTTPS везу, што је означено иконом катанца у адресној траци прегледача. Додатни слој заштите пружа и двофакторска аутентификација (2FA) на свим важним налозима, као и редовно ажурирање софтвера на уређајима.

Разумевање ризика и примена основних мера заштите постали су неопходне вештине за сигурно кретање кроз дигитално доба.