Заборављена пионирка – како је Ада Лавлејс поставила темеље модерног рачунарства у 19. веку

У емисији Фамилиологија - Корак ка науци Првог програма Радио Београда, физичар Младен Шљивовић подсетио је на невероватан животни пут ове научнице. Кроз дијалог о женама у СТЕМ наукама (наука, технологија, инжењерство и математика), Шљивовић нас је вратио у време када су логика и машта створиле први алгоритам.

Судбина Аде Лавлејс била је нераскидиво везана за њено порекло. Као једина законита кћерка славног, али скандалозног песника лорда Бајрона, Ада је одрасла под строгим надзором мајке

„Њена мајка је препознала да би тај дивљи песнички ген могао да се развије и код кћерке, па је одлучила да је усмери ка наукама, што даље од књижевности и филозофије“, објашњава Младен Шљивовић. Иако се није образовала на универзитетима, Ада је имала врхунске приватне учитеље који су у њој пробудили љубав према логици и математици.

Кључни тренутак догодио се када је Ада упознала Чарлса Бебиџа и његову „Аналитичку машину“. Док је Бебиџ у њој видео савршен калкулатор, Ада је направила визионарску паралелу са Жакаровим разбојем који тка сложене шаре помоћу бушених картица.

„Ако бушене картице могу да управљају ткањем, зашто исте те картице не би могле да управљају машином која обрађује бројеве?“, записала је Ада, схвативши да се сваки процес може претворити у низ инструкција – алгоритам.

Шљивовић подсећа да је Ада предложила први алгоритам за рачунање Бернулијевих бројева, што је и данас изузетно компликована математичка операција. „Тада се упалила лампица – први пут смо схватили да постоји нешто што нам може олакшати невероватно сложене процесе“, истиче Шљивовић.

За разлику од Бебиџа, који је остао заробљен у свету цифара, Ада је предвидела модерно рачунарство читав век пре осталих. Веровала је да, ако симболи могу да се преведу у бројке, машине једног дана могу компоновати музику или писати поезију.

„Ја замишљам да из ње може да проистекне машина која ствара. Бројеви нису крај, они су темељ језика стварања“, речи су којима је Ада пркосила тадашњим схватањима.

Иако јој допринос није признат све до 20. века, данас програмски језик Ада носи њено име. Њена прича, како наводи Шљивовић, део је борбе за права и образовање жена које су се кроз историју суочавале са преузимањем заслуга од стране колега.

Данас, када жене чине значајан проценат дипломаца у СТЕМ областима у Србији (око 43 одсто), лик Аде Лавлејс остаје симбол „поетичне науке“ – споја прецизне логике и неустрашиве маште.

Други програм Радио Београда емитовао је радио-драму посвећену Ади Лавлејс, која баца ново светло на њену унутрашњу борбу.

Радња драме почиње у тренутку када Ада постаје свесна своје преране смрти. Преиспитујући узроке сопственог слома, она улази у болно разрачунавање са мајком – женом која је целог живота вршила колико подстакнут, толико и погубан утицај на њу. У драматичном сусрету са прошлошћу, откривамо тежину забрана које су је одвајале од оца, лорда Бајрона, и цену коју је платила да би спојила свет логике са светом маште.