ДИДС 2026 доноси ново истраживање о доменима: како фирме у Србији граде своје интернет присуство

Интернет домени одавно више нису само технички детаљ веб-сајта. Они све чешће постају део стратегије бренда и важан елемент поверења на интернету. Управо на ту промену указују и резултати новог истраживања о коришћењу интернет домена у домаћим компанијама, које ће бити представљено на конференцији Дан интернет домена Србије - ДИДС 2026, која се одржава 17. марта у Дому омладине Београда.

Анализа обухвата више од 300 компанија у Србији које имају два или више регистрованих домена, што пружа детаљнији увид у начин на који фирме управљају својим доменским портфолијом.

Подаци показују да се .rs најчешће користи као примарни домен компаније, што потврђује његову важну улогу у изградњи препознатљивости, поверења корисника и дигиталног идентитета бренда. Истраживање открива и неколико занимљивих трендова у начину коришћења домена.

Више од половине компанија са више домена има тачно два регистрована домена, док се домен у пракси најчешће користи као централна тачка дигиталног пословања, истовремено за веб-сајт и корпоративну електронску пошту. Са друге стране, 23 одсто компанија има бар један домен који тренутно није активан, најчешће зато што је резервисан за будуће пројекте, развој нових услуга или заштиту бренда на интернету.

Истраживање показује и да чак 82 одсто компанија из узорка послује претежно на тржишту Србије, али подаци указују и на то да компаније домен све чешће посматрају као део шире стратегије управљања својим дигиталним присуством и брендом, а не само као технички елемент интернет инфраструктуре.

Управо ова питања биће у фокусу панел дискусије „Паметно пословање, паметнији домени: Следећи талас дигиталних брендова“, која ће бити део програма ДИДС 2026.

Панел ће отворити ширу дискусију о томе како су домени еволуирали од техничког елемента интернет инфраструктуре до стратешке имовине бренда. Учесници ће говорити о улози домена у изградњи поверења, тржишној кредибилности и правној заштити бренда, али и о томе како нове технологије, укључујући претрагу вођену вештачком интелигенцијом и аутоматизовано доношење дигиталних одлука, мењају начин на који се домени проналазе, процењују и користе.

Дискусију модерира Душан Симић, директор маркетинга компаније "Mercury.AI" и стручњак за бренд стратегију са више од 15 година искуства у маркетингу, развоју бренда и стратешким комуникацијама.

На панелу учествују др Душан Поповић, професор права интелектуалне својине, права конкуренције и интернет права на Правном факултету Универзитета у Београду и председник Комисије за решавање спорова у вези са именима домена у Србији, затим Кристијан Хансен, виши консултант у компанији Punktum dk A/S и стручњак за развој и безбедност данског националног домена .dk, као и Чаба Бодор, генерални директор националног домена Мађарске .hu и дугогодишњи професионалац у области дигиталног идентитета и доменске инфраструктуре.

Конференцију организује Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“, а овогодишње издање ДИДС-а одржава се под слоганом „Нови хоризонти“ и посвећено је будућности интернет простора, развоју дигиталног идентитета и стратешкој улози домена у савременом пословању.

ДИДС већ годинама окупља стручњаке из области интернета, технологије, маркетинга и права, отварајући теме које обликују дигитално пословање и онлајн присуство компанија.

Због великог интересовања и ограниченог броја места, организатори препоручују правовремену регистрацију путем званичног сајта конференције. За све који неће бити у могућности да присуствују догађају у Дому омладине, биће обезбеђен и пренос путем РНИДС-овог Јутјуб канала.

понедељак, 09. март 2026.
12° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом