недеља, 07.12.2025, 16:43 -> 17:37
Извор: ДОЈЧЕ ВЕЛЕ (DW)
Берлински стан – више од видео-игре, лекције из мрачне немачке историје
Видео-игра која реновирање старог стана у Берлину претвара у путовање кроз историју – играчи улазе у улоге некадашњих станара и откривају како су се обични људи сналазили под нацизмом, у Источној Немачкој и током пандемије.
Пандемија короне 2020. у Немачкој: карантин. Улице готово пусте, кафићи затворени, тест-центри се отварају на сваком ћошку. Ту почиње видео-игра Берлински стан (Berlin Apartment).
Пошто деца не иду у школу, ученица другог разреда Дилара прати свог оца Малика на посао. Он је мајстор који је добио задатак да реновира један стан у старој згради. Кидају тапете и скидају плочице са зидова. Тако наилазе на трагове некадашњих станарки и станара.
Играчи постепено улазе у њихове улоге и крећу на четворосатно путовање кроз око сто година немачке историје.
Појединачне епизоде смештене су у 1933, 1945, 1967, 1989. и 2020. годину. Баве се, између осталог, прогонима Јевреја током Другог светског рата, животом у поратним годинама и репресијом у ДДР-у (Источној Немачкој – Deutsche Demokratische Republik). Скоро све приче носе извесну тежину.
Не приповедају се приче о херојима. Нико нема супермоћи, оружје ни натприродне способности. Сви само покушавају да се снађу.
Многи клону под теретом система – попут књижевнице из ДДР-а која жели да напише научнофантастични роман са снажном јунакињом, али свој текст мора стално да преправља јер се властима не допада. Ипак, увек изнова седа за писаћу машину: пуши, куца, невољно пристаје на захтеве режима само да би објавила текст.
Ту је прича о Матилди. Девојчица чезне за оцем, високоодликованим војником Вермахта који се није вратио из Другог светског рата. За Божић украшава собу, у којој живи с братом и мајком, оним што има: украсима од сламе, ордењем и чаурама које је пронашла у рушевинама. Током скромне божићне вечере, зиме 1945. пита: „Мама, да ли смо ми зли?“
Тај стан је до 1933. припадао Јозефу, Јеврејину чији су биоскоп спалили нацисти. Играчи улазе и у његову причу и пакују му кофер за бекство у Париз. Откуцавање сата, повици у ходнику и агресивно лупање на врата додатно појачавају напетост. У исто време, Јозефов последњи обилазак стана претвара се у путовање кроз успомене – и омаж филму и уметности.
Измишљене појединачне судбине, историјска позадина
Ко је добар, ко је лош, ко је послушник, ко подржава систем? То овде није поента. Тема је живот у различитим политичким системима — колико ограничавају људе и какве одлуке они доносе: беже ли, прихватају ли судбину или покушавају да извуку најбоље из ситуације?
Приче ликова су измишљене. „Смислили смо их тако да буду занимљиве, али су увек смештене у историјски оквир“, каже Флоријан Кене, директор независног берлинског студија Blue Blackpack, задужен за концепт и дизајн игре. „Трудимо се да причу пренесемо тако да играчу не треба много предзнања“, додаје Кене.
Ко темељно претражи стан, наћи ће мноштво трагова који се поступно уклапају у целину.
Играчи стичу утисак како изгледа бити обичан човек у тешким временима. У улози станарки и станара (из перспективе првог лица) веома јасно осете колико политички системи могу да ограниче личну слободу.
Поглед кроз прозор
Идеја за игру јавила се Game and Art директору Хансу Бемеу док је стајао крај прозора свог старог берлинског стана и запитао се колико је људи пре њега радило то исто са тог истог места.
Запањујуће је како се у игри мења поглед кроз прозор на исту раскрсницу током деценија. Док 1933. трамваји пролазе испод застава са кукастим крстом, после рата ту се налази такозвани „појас смрти“, ограђен зидом и границама, који дели Источни од Западног Берлина.
Као што ликови не постоје у стварности, тако не постоје ни тај стан ни та раскрсница. Креирани су према различитим стварним узорима. Аутори су инспирацију тражили у бројним берлинским становима у старим зградама, музејима и у једној старој пекари која се није мењала још од педесетих година.
Како бих ја поступио?
Баш зато што су ликови у Берлинском стану обични људи, играч се лако поистовећује с њима и пита: Како бих ја поступио? На чијој бих страни био? Да ли бих се покорио политичком систему или бих му се одупро – иако би то могло да значи губитак егзистенције, хапшење или смрт? То су питања која су и данас веома актуелна.
Видео-игра Берлински стан је изашла на свим платформама 17. новембра 2025. на немачком и енглеском језику с титловима на бројним језицима.
Коментари