Кинески инжењери направили рекордну плутајућу ветротурбину, на помолу револуција у производњи зелене енергије

Кинески инжењери направили су прототип плутајуће ветротурбине за коју тврде да је оборила рекорде у производњи струје, што би могло да означи почетак нове генерације обновљивих извора енергије.

Турбина је резултат истраживања кинеског енергетског гиганта "China Huaneng Group" и произвођача електричне енергије "Dongfang Electric Corporation", обе државне компаније.

Свака турбина могла би да произведе 17 мегавата чисте електричне енергије, односно 68 милиона киловат-сати (kWh) годишње. То је довољно да снабде око 6.300 домаћинстава.

Да би турбина произвела ову количину енергије, централни део турбине у коме се налази генератор постављен је на торњу високом 152 метра, са лопатицама које укупно достижу пречник од 262 метра.

Сваки „замах“, односно ротација од 360 степени, покрива површину од 53.000 квадратних метара.

Повећање количине струје коју може да произведе појединачна турбина важно је за већу примену енергије ветра, јер смањује укупан број турбина које морају да се инсталирају у једном ветропарку. То снижава трошкове и убрзава почетак производње струје.

Наравно, што су турбине даље од обале, то су суровији временски услови. "China Huaneng Group" саопштила је да пробна турбина може да издржи таласе висине 24 метра, као и тајфунске ветрове – брже од 118 километара на час.

Произвођачи ће тестирати турбину уз обалу града Јангђанга у наредним месецима.

Плутајуће турбине шире могућности

Иако су ветропаркови на мору скупљи за изградњу и производе скупљу струју по јединици у односу на оне на копну, постављање турбина на отворено море излаже их јачим и константнијим ветровима – што омогућава већу производњу енергије са мање застоја.

Већина турбина на мору су фиксне, односно учвршћене за морско дно. То је исплативо у плитким водама, попут Северног мора, које у просеку има дубину од само 90 метара.

Садашње фиксне турбине, попут "GE Vernova Haliade-X" у британском ветропарку Доџер бенк, имају снагу од 13 мегавата, док је "Dongfang Electric" у јуну 2025. јавно тестирао фиксну турбину од 26 мегавата. Најјаче турбине у америчким водама су "Siemens Gamesa 11.0-200 DD" са снагом од 12 мегавати, у склопу ветропарка "South Fork Wind Farm".

Међутим, велики део светских океана није погодан за фиксне турбине, јер је просечна дубина глобалних мора чак 3.682 метра, према подацима Националне океанске и атмосферске администрације (НОАА). Најдубља фиксна конструкција до сада је постављена у склопу ветропарка "Seagreen" у Шкотској, на дубини од 58,6 метара.

То је већ изузетно дубоко за фиксне турбине, а према ESMAP све воде дубље од 50 метара сматрају се непогодним за њих.

С друге стране, Глобални савет за енергију ветра процењује да се 80 одсто потенцијала светске енергије ветра на мору налази у водама дубљим од 60 метара, што је превише за фиксне турбине.

Са ширењем примене плутајућих турбина, енергетске компаније и државе могле би драстично да повећају количину енергије добијене из ветра постављањем турбина у дубље воде.

На пример, Јапан, који није могао да искористи већину својих дубоких територијалних вода за енергију ветра, сада би могао да користи плутајуће турбине као обновљиви извор. Јапан је поставио амбициозан циљ – да до 2040. године достигне производњу од 30–45 гигавата енергије ветра, при чему се очекује да плутајуће турбине одиграју кључну улогу.