Конференција EmTech Europe 2025 у Атини – како ће развој ВИ обликовати кључне индустрије, живот и рад

Један од закључака конференције EmTech Europe 2025, одржане у Атини, је да више није питање да ли ће вештачка интелигенција променити индустрије, већ колико брзо ћемо се прилагодити овим технологијама и осигурати да њихова употреба буде одговорна и одржива.

Почетком марта, Атина је била домаћин престижне конференције EmTech Europe 2025, коју организују часопис MIT Technology Review и водећи грчки лист Kathimerini.

Окупљени научници и технолошки лидери дискутовали су о томе како вештачка интелигенција (ВИ) мења кључне индустрије – од науке и медицине, до финансија и бизниса – стварајући одржива, безбедна и етична решења за глобалне изазове.

„Када је вештачка интелигенција у питању, ја сам на емоционалном ролеркостеру. Узбуђена сам јер видим да брише границе у многим областима, али понекад ме то и плаши. Верујем да се и други људи осећају слично. У медицини ВИ већ убрзава дијагностику, помаже у откривању нових терапија и потенцијално спасава животе. Користи се и у науци о материјалима, где омогућава тестирање бројних комбинација и генерише нове идеје које научници истражују у лабораторијама. Међутим, ВИ треба посматрати као асистента у науци, а не као замену за научника – она убрзава истраживања, али кључне одлуке и даље доносе људи“, изјавила је Шарлот Џи, уредница вести у МIТ Technology Review.

Следећа фаза развоја вештачке интелигенције је такозвана генерална вештачка интелигенција – систем способан да извршава задатке боље од човека. Стручњаци из различитих области поделили су своја предвиђања на конференцији.

Очекује се да ће у наредних пет година хуманоидни роботи са вештачком интелигенцијом постати део свакодневице. ВИ ће такође имати значајан утицај на медицину, право, маркетинг и банкарство, а предвиђа се да би чак 50 одсто адвокатских фирми могло пропасти због аутоматизације.  

Осим тога, ВИ већ револуционише навигацију бродова и подморница. У наредној деценији аутономне подморнице мапираће најдубље делове океана, генеришући огромне количине података које само вештачка интелигенција може да обради.  

Једна од области у којој ВИ доноси највећи напредак јесте здравство. Због све већег недостатка медицинског особља, ВИ постаје кључан алат за убрзавање процедура, обраду података и смањење администрације. Захваљујући томе, лекари ће имати више времена за пацијенте. У радиологији, ВИ већ сада може скратити анализу снимака са три сата на само 13 минута, а неки најављују и све већу помоћ у дијагностици, терапијама и прогнози болести.

Ипак, на догађају је покренута дискусија – да ли уопште знамо како ће изгледати примена генералне вештачке интелигенције и можемо ли предвидети њене домете.

„Највеће питање није да ли ВИ може нешто да уради, већ да ли би требало. Многи се плаше развоја генералне вештачке интелигенције и могућности да она постане самосвесна, али ја не верујем да ће се то догодити. Нема доказа да може да доноси самосталне одлуке. Ова технологија постаје све интелигентнија, али само у оквиру специфичних задатака. Зато мислим да не треба да будемо уплашени, већ опрезни – али и радознали да је истражимо“, додала је Шарлот.

Једно од важних питања је утицај вештачке интелигенције на животну средину, посебно у контексту све веће потрошње енергије. Како вештачка интелигенција постаје део свакодневног живота, тако расту и њени енергетски захтеви. ВИ користи огромне ресурсе, како у фази тренирања, тако и током свакодневне употребе.

На конференцији су приказани велики дата центри који омогућавају рад ових система, а њихова потрошња електричне енергије рапидно расте. На пример, један ВИ упит користи количину енергије која је потребна за пуњење мобилног телефона. Иако се већ ради на смањењу потрошње, истакнуто је да је неопходно јасно дефинисати приоритете за будућу примену ВИ.

Данило Макгери, стручњак за вештачку интелигенцију, истакао је да ће нас развој ове технологије приморати да преиспитамо своју улогу у свету.

Лук Џулија, коаутор апликације Сири, дао је своју дефиницију ове технологије: „ВИ треба посматрати као проширену интелигенцију – алат који надограђује људске способности, а не замењује их. Одговорност за његову примену у потпуности је на нама“.

Може се закључити да више није питање да ли ће вештачка интелигенција променити индустрије, већ колико брзо ћемо се прилагодити овим технологијама и осигурати да њихова употреба буде одговорна и одржива.

петак, 14. март 2025.
22° C

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса