Марк Бригс: На новинарима је да буду арбитри верификованих и кредибилних информација

Да ли је вештачка интелигенција у медијима заправо прелазак на новинарство 2.0 и шта је оно што очекујете у наредних неколико година, какве промене?

– Дефинитивно мења новинске редакције, као што мења многе послове који имају везе с информацијама у различитим индустријама. Како сам истакао у књизи „Новинарство 2.0”, која је издата 2007. године, то има много сличности са утицајем дигитализације на новинарство.

Примарно имамо страх код људи када су нове технологије у питању, у свим индустријама. Некако у новинарству обично у почетку имамо страх и скептицизам, што је одлика професије, али сам видео велики напредак и побољшање код новинара који користе вештачку интелигенцију.

Најбољи пример је истраживачко новинарство, где имате репортере који сада могу да користе много више информација, истражују документа, белешке и информације које су им потребне за одређену тему, и да сумирају те информације много брже.

Разговарао сам с репортерима који сада користе много више информација него раније. Имају помоћ како би представили комплексније теме публици.

Имаћемо већу брзину у раду, могућност да користимо алате за боље поређење шаблона у комплексним базама података, али смо и у ризику од дезинформације, мање људског утицаја. Како Ви видите те две стране коришћења вештачке интелигенције?

– Најоптимистичније гледано, то је скраћивање времена потребног да се уради неки теренски посао. Свакако оно што новинарство покушава јесте да дође до много информација и да им дâ смисао, и ту вештачка интелигенција може да помогне да се редукује време да би се то урадило.

Посматрао сам редакције претходних 20 година. Видео сам стално додавање нових технологија, нових комуникација, нове публике, нових платформи. Људи су преплављени оним што смо додали претходне две деценије, а можда ће нам ово дати мали одмор како бисмо усмерили процесе и вратили се пажљивијем планирању, већој људској интеракцији, како бисмо имали више обука унутар редакција, како би се новинари развијали, били писци, репортери, како би се усредсредили на људске активности.

Неке организације и појединци имају скептичан став, мисле да ако будемо штедели време за одређене послове, то ће довести до губитка радних места, што су многе редакције широм света већ осетиле. Надам се да се то неће десити. Имаћемо то у једном делу, али многе организације ће бити довољно паметне да искористе ову технологију, да унапреде искуства за своје запослене што ће онда унапредити и искуство њихове публике.

Када смо почели да се ослањамо на интернет и Гугл претрагу, неки би рекли да смо се улењили, да смо постали мање креативни. Јесмо ли у истој опасности с употребом вештачке интелигенције?

– Нисам сигуран да се слажем с том тезом. Мислим да сада имамо више приступа ка више информација. Ако је потребно мање времена да сазнамо нешто о некој теми, позадини приче, не мислим да је то лењост, већ нова могућност да радите свој посао боље.

Мислим и да ће ова технологија бити и добра и лоша, баш као и интернет, као и свака друга технологија до које смо дошли. Трудим се да посматрам ширу слику. Овде имамо прилику да паметан менаџмент и паметни лидери, репортери и новинари то користе на најбољи начин.

Чак и ако делујете себи лењи због тога, биће вам потребно мање времена да обавите неки посао, а добијате више времена које можете да искористите како бисте боље утицали на вашу публику и занат. Како ћете искористити то време, то је на вама.

Кад смо почели да користимо друштвене мреже, видели смо још један ризик, видели смо море лажних вести. Да ли смо у истој опасности с вештачком интелигенцијом?

– Дигитални медији су мрежа за дистрибуцију таквог садржаја, а вештачка интелигенција се сада употребљава за стварање јефтиног и на многе начине лажног садржаја, тако да овај проблем може да буде и гори, али је на новинарима да раде оно што је одувек било важно у новинарству – а то је да буду арбитри верификованих и кредибилних информација.

Ја сам међу онима који верују да што више лажних информација запљускује наш свет, кроз све ове различите канале, људи ће желети да се окрену кредибилнијим, аутентичним појединцима, личним брендовима и организацијама којима верују.

Можда је ово претња која нагиње уназад и враћа нас ономе што сви желимо да видимо, а то је проверена, веродостојна информација и ослањање на изворе те информације.

Припремајући се за овај разговор користила сам један од алата вештачке интелигенције за једно од питања. Оно што би Вас питала вештачка интелигенција јесте како медији могу да избегну предрасуде које би генерисала вештачка интелигенција у текстовима?

– Занимљиво је да вештачка интелигенција поставља питање на које је одговор – људи. То је оно на шта се обично враћамо. Једна од кључних теза које помињем је нешто што се може наћи у раду Итана Молика. Он је професор који пише о вештачкој интелигенцији већ годинама.

Једна од његових кључних препорука јесте да оставимо људе у тој петљи. Да, ови алати имају грешке, имају предрасуде, али људи ће бити ти који брину о сигурности процеса. Они одлучују шта ћемо делити са публиком, шта ћемо сачувати као нашу интерну информацију, у шта имамо поверења. То је људска активност коју вештачка интелигенција неће никада моћи да замени.

То нас води питању да ли медији треба да назначе када су користили помоћ вештачке интелигенције.

– Дефинитивно, транспарентност је нешто што верујем да људи желе више да виде, посебно када је реч о вестима и медијима, јер она граде поверење. Када је реч о томе на који начин ћете истаћи да је вештачка интелигенција коришћена, мислим да је ту више варијатни.

Верујем да ако је користе значајано, правите графике, слике, пишете значајне делове текста, апсолутно би требало то да нагаласите. Ако користите само да бисте уштедели време, за анализу докумената, извлачење кључних ставки из стотина страница материјала, мислим да би то било исто као да нагласите када користите Гугл, а то не радимо. Не видим зашто би то и овде био случај.