Докле ће Србија бити „црна рупа“ у европској 5Г мрежи – привреда и економија не могу да чекају
Србија касни са покривањем територије 5Г сигналом у поређењу с Европом. Стручњаци указују на то да примена те технологије може да подстакне привредни раст и доносе друге предности. О бежичним мрежама и примени вештачке интелигенције у телекомуникацијама, домаћи и страни инжењери разговарали су у Београду на конференцији „ТЕЛ-ФОР“.
Колико ће још дуго Србија бити „црна рупа“ на европској мапи покривености 5Г мрежом, једна је од главних тема о којој су инжењери дискутовали. Главобољу им задаје и питање како помоћи привреди да што ефикасније користи добробити нових технологија.
„Сви смо већ нестрпљиви зато што 5Г носи читав низ нових сервиса јер су наши инжењери овладали њима. Једва чекају да започну са применом. Инжењере мучи и то што морају да уче и друге индустрије да нам се прикључе јер ми смо кроз наше системе направили подлогу за унапређење здравства, привреде, пољопривреде. Мало нам индустрија касни“, каже проф. др Александар Нешковић са Електротехничког факултета.
Све то не брине надлежне. Кажу, инфраструктура је спремна, 99 одсто домаћинстава покривено је 4Г, а ускоро стиже и 5Г мрежа.
„Аукција је практично кренула. Примили смо врло обимне материјале од свих заинтересованих. Урадићемо пажљиву анализу и донети одлуку како би задржали тржиште телекомуникација на овом нивоу какво је сад“, наводи државни секретар у МИТ, Милан Добријевит.
И док се у Србији говори о увођењу 5Г мреже, у Европи се увелико разматра примена напредних 6Г система уз коришћење вешачке интелигенције.
„Примена сензора у бежичним мрежама уз употребу вештачке интелигенције, која је основ 6Г мреже, омугућава спајање дигиталног и физичког света у тренутку. Ми желимо да разговарамо о локалним стручњацима, чујемо мишљења и видимо у ком правцу се креће индустрија“, истиче др Константинос Манолакис из компаније „Нокиа“.
Муњевит развој нових технологија треба да испрати и добро припремљен кадар. Само кратка пауза у учењу, значи и губитак корака за светом, кажу са Електротехничког факултета.
„Желимо да им понудимо током студија могућност мултидисциплинарности кроз примену различитих области у другим областима. Тако да у телекомуникацијама данас велику примену имају вештачка интелигенција и обрада великих количина података“, каже проф. др Дражен Драшковић са Електротехничког факултета у Београду.
На конференцији је додељена и награда „Ђорђе Пауновић“ групи истраживача са Електротехничког факултета за научни рад о примени виртуелне реалности у телекомуникацијама.
Коментари