Вештачка интелигенција човеков савезник или противник - колико угрожава радна места и личне податке

Нагли развој вештачке интелигенције и њена све већа примена неминовно мењају наше животе. Очекују се бројне користи за привреду и друштво – лакше и брже обављање послова, квалитетније услуге, паметна решења, бољи стандард.

Пројекције су да ће у наредних 10 година повећати глобални БДП и до 7%. Истовремено присутна је бојазан да вештачка интелигенција може и да угрози човека, од гашења бројних радних места до нарушавања приватности и угрожавања и злоупотебе личних података.  

У припреми је Закон о вештачкој интелигенцији, каже гост Дневника, саветник председнице Скупштине Србије Стефан Баџа. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић најављује измене Закона о заштити података о личности. 

У студију уместо људи разговор воде роботи

Технолошки нисмо далеко од тога, каже саветник председнице Скупштине Србије Стефан Баџа.

„Ове недеље је постао виралан алат Гугла који користи текстове да направи подкаст од стране вештачке интелигенције, где имате двоје виртуелних водитеља који причају у подкасту и то звучи доста реално. То ће све више да се примењује, али ће људи и даље хтети да виде правог човека, праву особу од које ће чути информације", каже Стефан Баџа.

Аутомобил без возача негде садашњост, у Србији блиска будућност

„Имао сам срећу да се возим прошле године у аутономном возилу које иде само и буквално само наручите преко апликације и вози од тачке А до тачке Б без икога унутра. Било је јако занимљиво, узбудљиво искуство. Нисам се плашио можда зато што сам доста гледао о тој технологији. Сасвим је коректно возио, једино је недостајао разговор са таксистом", наводи Баџа.

Према речима саветника председнице Скупштине Србије Србија је прошле године урадила регулативу која је омогућила тестирање возила без возача до нивоа четири.

„То значи да и даље неко мора да буде одговоран за аутомобил у возилу, али не мора да седи за возачким местом. Сада радимо на томе да до Експа 2027 направимо регулативу да иду потпуно аутономна возила без возача и да то представимо на Експоу 2027", каже Стефан Баџа.

Вештачка интелигенција савезник или противник човека – кога ће оставити без посла

Према проценама ММФ-а вештачка интелигенција ће утицати на 40% послова на глобалном нивоу. У развијенијим привредама и до 60%. Наводи се да ће, са једне стране, да доведе до веће продуктивности у раду, са друге стране, да ће негде потпуно заменити човека, да ће бити мање потребе за радном снагом, да ће бити мање плате, веће неједнакости међу друштвима. Човек би волео да му вештачка интелигенција помаже у раду, али не и да га потпуно замени. Како људи на њу да гледају – као на савезника или на противника?

Према речима Стефана Баџе, наша земља се стратешки определила још 2019. године и гледамо на вештачку интелигенцију као на савезника.

„Чињеница је да ће та технологија још више да се развија и да ће да мења целу привреду, тако да ми не можемо само то да се изолујемо и да не радимо ништа и да се правимо да неће доћи. Мислим да смо се на време спремили и да смо већ урадили доста да припремимо и привреду и образовни систем за вештачку интелигенцију. Људи треба да гледају вештачку интелигенцију као савезника, нешто што ће им помоћи. Као што су нам рачунари били у почетку страни, мобилни телефони, па сада их веома користимо. Свакако ће бити нека радна места угрожена, али битно је да људи што пре крену да користе ту технологију, тиме ће смањити шансе да изгубе радно место", објашњава саветник председнице Скупштине Србије.

Подаци су гориво вештачке интелигенције – где данас олако остављамо своје податке  

Она је алат који анализира те податке, укршта их, даје неке нове увиде, решења, чак даје и нову вредност тим подацима. Не чуди што данас на сваком кораку нам дају неке попусте и погодности у замену за наше податке. Олако их остављамо и на друштвеним мрежама.

Повреник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Милан Мариновић, каже да је наш задатак да се пре свега фокусирамо на податке о личности, податке грађана који могу бити злоупотребљени, како не би настала штета по кориснике вештачке интелигенције, чак и по оне који нису корисници, али чије податке вештачка интелигенција обрађује.

„За сада немамо примера злоупотребе ако гледамо вештачку интелигенцију у ужем смислу, као некога ко доноси нека нова решења путем алгоритама, даје нове предлоге, нове вредности. Ми имамо и даље покушаје употребе високих технологија за, рецимо, препознавање лика путем обраде биометријских података. Али не бих рекао у ужем смислу да је то употреба вештачке интелигенције“, каже повереник Милан Мариновић.

„Мета“ – бивши Фејсбук и Икс – бивши Твитер започели обраду података о личности свих својих корисника у сврху развоја и унапређења вештачке интелигенције, али Србију нису обавестили.

„Десило се да су ове године готово истовремено Мета, или бивши Фејсбук, и компанија Икс, односно бивши Твитер, започеле обраду података о личности свих својих корисника, и не само корисника, у сврху развоја и унапређења вештачке интелигенције. То правдају побољшањем услуге које ће нудити корисницима. У државама које нису чланице ЕУ нису никога обавестили о томе. Мета је обавестила корисника у државама чланицама ЕУ, а Икс нигде није обавестио. После неке благе побуне у ЕУ, пре свега невладиих организација, а затим и регулаторних тела, они су одложили то за ЕУ. Али за нас нису, и мислим да из разлога равноправности наших грађана са грађанима ЕУ треба да радимо на томе. Морали смо да реагујемо не само повереникова служба у Србији, већ и сродне организације у Црној Гори и Босни и Херцеговини.“

Јавна управа, државна управа, рукују подацима грађана. Има ли бојазни да ће употребом вештачке интелигенције и њеним развојем доћи до нарушавања права грађана?

„Желим да верујем и у овом тренутку сам убеђен да сама вештачка интелигенција по себи, колико год је развијена, у овом тренутку није толика опасност за злоупотребу личних података који се већ обрађују или који ће се обрађивати у блиској бућности. Главна прича и главни проблем је у томе ко контролише ту вештачку интелигенцију. Она мора бити контролисана од стране човека, а и тог човека који контролише вештачку интелигенцију треба контролисати због тога што је то брана потенцијалној злоупотреби“, наглашава повереник Милан Мариновић.

Вештачка интелигенција је у јавну управу ушла у пристојном обиму, а план је да уђе још више, и показује своје предности, каже саветник председнице Скупштине Србије Стефан Баџа.

„За похвалу су посебно предузећа у енергетском сектору, која су најспремнија била за примање вештачке интелигенције. Већ имамо примере где компаније попут ЕПС-а користе за предвиђање потрошње, за предвиђање производње и предвиђање кварова на њиховим системима, што омогућава да имамо боље пословање и ефикасније пословање", каже Баџа.

Вештачка интелигенција ће имати све већу примену у здравству  

„Тренутно се развија пројекат за области мамографије, где би омогућили да уз помоћ вештачке интелигенције брже радимо скрининг за тумор дојке. То су прилике где вештачка интелигенција помаже да се брже дође до квалитетног резултата, не мења запослене, али повећа ефикасност рада људи у јавном сектору. Свако постоје још велике могућности за примену", каже Баџа.

У припреми Закон о вештачкој интелигенцији

„Радимо сада и на изради Закона о вештачкој интелигенцији чији ће нацрт бити готов до краја године. Желимо да регулишемо ово, да заштитимо грађане, али исто да омогућимо што бржи развој вештачке интелигенције у Србији", наводи саветник председнице Скупштине Србије.

Срспка привреда препознаје вештачку интелигенцију – улази у воз који се не пропушта

Према речима Стефана Баџе привреда у Србији  све више препознаје, посебно у последњих годину и по дана, колико је важна вештачка интелигенција, и морају да уђу што прво у тај воз иначе ће га пропустити.

„Ми смо у сарању са Привредном комором Србије, Центром за дигиталну трансформацију, омогућили да компаније, мала и средња предузећа имају примену вештачке интелигенције, тако што имају подршку консултаната и субвенција за куповину софтвера и тај програм је значајно нарастао. Почели смо са 7, 8 компанија, сада има преко 50 годишње и ту смо направили сарадњу са Сингапуром који нам помаже да уведемо компаније у програм. Има значајних напредака и велико је интересовање привреде. Велика предузећа, поготово она у страном власништву, преузимају решења из иностранства. Трудимо се да омогућимо да и домаћа решења буду што присутнија у привреди", наводи Баџа.

Вештачка интелигенција у образовању – кадрови за будућност

Према речима саветника председнице Скупштине Србије Стефана Баџе Србија је направила значајне искораке у образовању.

„Још 2021. године смо увели вештачку интелигенцију у основне и средње школе и тада је по анализи Унескоа Србија била једна од 11 држава која има на државном нивоу вештачку интелигенцију у образовном систему. Увели смо седам нових мастер програма где постоји добро интересовање из области вештачке интелигенције", истиче Стефан Баџа.

„Чињеница је да ће бити све већа потреба за кадровима и ми сада  размишљамо које нове начине образовања да развијамо, или кроз неформално и формално образовање, који би омогућили бржи уплив вештачке интелигенције кроз образовање. Такође са Фондацијом 'Петља' сарађујемо на развоју алата који ће омогућити наставницима да користе вештачку интелигенцију, у почетку гледамо математику и информатику, али да проширимо и на друге предмете, да њима буде лакше да раде са ученицима користећи вештачку интелигенцију", каже Баџа.

Вештачка интелигенција зна шта једете, које сте политичке и сексуалне оријентације

„Имамо сличне проблеме као и друге развијене земље. Ми смо заиста доста одмакли у развоју вештачке интелигенције, али зато мора то да прати и заштита личних података и заштита приватности. Проблем може да се појави у томе што вештачка интелигенција у једном тренутку када прикупи ваше податке практично вас профилише. Практично зна ваше навике, зна шта купујете, шта једете, са ким се дружите, да не говорим о вашим карактеристикама, вашим особинама и подацима који спадају у посебно осетљиве податке. Она може да дође до тога каквог сте здравља, какве сте сексуалне оријентације, политичке оријентације“, објашњава Мариновић.

Због вештачке интелигенције ускоро измена Закона о заштити података о личности, где је Уредба о нарочито осетљивим подацима

Прошле године Србија је донела Етичке смирнице за безбедну и поуздану употребу вештачке интелигенције и усвојила Стратегију о заштити података о личности. Србија још нема Уредбу о посебно осетљивим подацима која би дефинисала и посебне мере заштите.

„Да ли ћемо добити Уредбу или Закон, то је до оних који то доносе, на предлагачу, на Влади и на Скупштини. Својевремено, када се није причало толико о вештачкој интелигенцији, предлагао сам Закон о обради биометријских података, који су један део посебно осетљивих података, видећемо", каже повреник за инофрмације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Каже да се сада активно ради на доношењу Акционог плана за спровођење Стратегије заштите података о личности.

„Сутра ће се састати радна група за доношење Акционог плана за спровођење Стратегије коју је Влада донела прошле године на иницијативу Повереника. Биће подељене активности међу релевантним субјектима – ту су разна министарства, Повереник, Национална академија за јавну управу, Правосударна академија и други, и да кренемо системски први пут да спроведемо Стратегију до 2030. како да ефикасно заштитимо податке о личности. Оно што је још важније, после доношења Акционог плана, је доношење измена и допуна Закона о заштити података о личности који ће морати да обухвати и тај део обреде личних података од стране вештачке интелигенције, убрзану дигитализацију и слично", објашњава Повереник.