Зашто је ћирилици место у онлајн простору и које све ужитке то може да донесе

Многи у комуникацији и раду на интернету далеко чешће користе латиницу него ћирилицу. Заменик председника Управног одбора Фондације Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС) Душан Стојичевић нема дилему да ли је ћирилица добродошла на интернету или не.

„Ми смо као фондација посветили добар део нашег рада, развоју ћирилице, која природно није толико везана за организацију, тј. за онај основни део посла којим се бавимо, то је Регистар интернет домена. Стартујући са .срб ми смо то надоградили и сваке године имамо неколико тематских догађаја и неколико поклона за кориснике на интернету. То су фонтови који су углавном проблематични што се тиче ћирилице на интернету“, истакао је Стојичевић.

Када користимо платформе као што су Фејсбук, Инстаграм, Тик-ток, од њихових програмера зависи да ли се подржава ћирилица, то јест да ли ћемо моћи да је користимо током активности на тим платформама.

Према речима Душана Стојичевића, код употребе Вотсапа, Вајбера и сличних платформи, главно је питање да ли је ћирилица довољно добро подржана и да ли она „путује кроз“ те канале комуникације.

Колико кошта коришћење ћирилице

„Када смо код мобилних телефона, када СМС куцате ћирилицом, више плаћате зато што вам треба више СМС порука да бисте рекли исто оно што бисте ошишаном латиницом, то јест енглеским алфабетом урадили са мањим бројем порука и самим тим и уштедили новац. Да не залазимо у детаље о бесплатним тарифама“, поручује Стојичевић.

Према његовим речима, употреба ћирилице некада може да нас кошта живаца и нерава јер добрих фонтова има али су веома ретки па се прибегава употреби замене – руских фонтова, који нису адекватно припремљени.

Један од проблема односи се на то како се ћирилички домени приказују на рачунару.

Тако на пример, домен .срб је потпуно функционалан и може се користити без икаквих ограничења.

„Једно ограничење је да ће до њега доћи они који знају ћирилицу и то српску ћирилицу. Наравно, ми имамо у земљи 20 и нешто мањина, наш .rs и .срб говоре више језика него што многи знају, а то је да једноставно ми и у латиници имамо оне ћ, ч, џ и остале знаке, а ево сад да кажем, значи Руси, Украјинци, па Бугари, Македонци имају своје знаке у .срб, значи проширена је табела знакова, да и мањине могу да користе на свом писму и да региструју домене“, објашњава Стојичевић.

Заменик председника Управног одбора РНИДС-а наглашава да је ћирилица наше писмо, да га користимо у свакодневном животу и да би требало да имамо и такве домене.

„То је само један делић и о томе ћу причати на Дану интернет домена Србије, о укупном ужитку корисника у коришћењу ћирилице. Ми треба да негујемо ћирилицу због наше културе и треба да је доживљавамо на интернету исто онако како је доживљавамо и у редовном, нормалном животу“, поручује Стојичевић и додаје да употреба ћирилице може да утиче на већу безбедност јер ће бити мање напада на домене који нису толико видљиви у свету.