Читај ми!

Шта све може да „намирише“ електронски нос

Уређај „електронски нос", који је направио Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију Србије у будућности би могао да има велику примену у медицинској и прехрамбеној индустрији.

Електронски нос (Е-нос) је уређај који омогућава машини, односно рачунару, перцепцију мириса, у ужем смислу примене – да донесе закључак о неком стању одређеног процеса на основу узорка гаса. Потенцијална примена уређаја је вишеструка.

„Пројекат Е-нос је тек у зачетку на нашем Институту. Генерално, у свету се на томе ради већ 30, 40 година. Међутим, ове савремене тенденције у области развоја вештачке интелигенције дају неко ново светло које ће, ми верујемо, побољшати перформансе тога што се ради.

Е-нос функционише тако што има низ гасних сензора, а сваки од њих је посебно осетљив на одређене групе гасова. И онда када укрстимо одзиве тих гасних сензора и применимо технике вештачке интелигенције на тим одзивима, доносимо одлуку о стању узорка који се анализира”, објашњава Саво Ичагић, истраживач приправник Института за вештачку интелигенцију Србије.

Најочигледнија примена овог изума у будућности је у областима медицине и у прехрамбеној индустрији.

„Конкретно, у индустрији хране, ту се најчешће ради на детекцији покварености производа или праћењу стања неког биолошко-биохемијског процеса. Док у медицини, литература тврди да постоји потенцијал за релативно јефтину и неинвазивну детекцију, на пример, рака плућа, рака дебелог црева и неких сличних болести”, објаснио је гост РТС-а.

Када је реч о прехрамбеној индустрији, Е-нос би примену пронашао у процесу алкохолне ферментације.

„То је процес производње алкохолних пића, конкретно производња ракије. Имамо тај један пилот експеримент који смо обавили са Институтом за воћарство у Чачку крајем прошле године и он показује обећавајуће резултате. Дошло се до тога да постоји примена електронског носа, на пример, у праћењу процеса ферментације у производњи вина. И то је демонстрирано већ пре двадесетак година, сама примена – да је могуће пратити успешно процес ферментације”, додао је Ичагић.

Питање комерцијализације

Стручњаци препознају шансу да се ради на комерцијализацији и конкретно на примени Е-носа на нашем подручју, где је производња ракије од одређене важности. Институт за вештачку интелигенцију, између осталог, гаји културу предузетништва и покретања стартапа и комерцијализацију самих истраживања.

„Важно је зато што онда можемо осигурати квалитет и конзистентност квалитета самих производа у производњи који долазе на крају и до крајњих потрошача, чиме произвођачи добијају на томе да буду конкурентни на тржишту, нарочито микро, мали и средњи произвођачи који са овом природом и обимом производње не могу да приуште скупе индустријске сензоре који већ можда и постоје”, каже Ичагић.

Додаје да би волео да то дође до нивоа комерцијализације, да се то већ примени прво код нас, а после и у Европи и у иностранству, и да се, уз додатно финансирање и подршку истраживање прошири, као и пројекти у Институту везани за сличне области.

„Сада се ради на томе да се препознају потенцијални случајеви ретких болести, па да се на основу тога предложи терапија, или да се уради додатни скрининг да би се помогло тим људима. А друга област која је јако важна је компјутерски дизајн протеина који омогућава лакше разумевање биолошких процеса, као и дизајн неких нових терапија које могу довести до нових лекова и генерално помоћи људима којима је то потребно”, објаснио је за РТС Саво Ичагић, истраживач приправник Института за вештачку интелигенцију Србије.

недеља, 24. новембар 2024.
-1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње