Како се заштитити од хакера и како избећи најчешће замке сајбер криминала

Годишња стопа раста сајбер криминала је 15 одсто, показују подаци. Како унапређујемо сајбер безбедност и јачамо своју отпорност на сајбер претње, неке су од тема Националне сајбер конференције, коју су организовали Регистар националног интернет домена и Рател.

Најчешће врста напада су крађа новца и података и уцењивање, а хакери користе вештачку интелигенцију. Многи их не пријаве, а статистика пријављених напада - мало је другачија.

"На основу пријава Националном Церту најчешће су онлајн преваре које су усмерене на креирање лажних сајтова и домена финансијских институција, као и преваре које су усмерене на кориснике финансијских услуга", каже Душко Коџић, директор Сектора за информациону безбедност Ратела.

Неопходно је стално учити запослене како да препознају сајбер напад, зато што већину софтверских напада омогући неки члан колектива, кажу у Министарству информисања и телекомуникација.

"Нападач посредством свесног или несвесног понашања запосленог, свој напад спроведе. Е, ту долазимо до оног општег коментара да треба да подижемо свест о сајбер секјуритију и томе како се користи јавни интернет", каже Марко Јовановић, помоћник министра за информационо друштво и информациону безбедност.

Како се заштитити од хакера и како избећи најчешће замке сајбер криминала, можете сазнати и на интернет сајту Националног церта. Саветују опрез и да се не реагује на нереалне поруке у којима обећавају награде.

"Од кога добијамо имејлове, да ли су то познати пошиљаоци, да ли треба кликнути на линк који добијемо у смс или некој чет поруци, да ли је интернет страница коју желимо да посетимо заиста та или можемо да проверимо домен и видимо да то можда није та него нека лажирана", каже Јован Милосављевић из Националног ЦЕРТА.

Две српске банке у последњих неколико дана упозориле су своје клијенте на лажне поруке. Када плаћате онлајн, треба проверити да ли вас неко прислушкује или посматра. Посебно обазрив треба бити са личним подацима.

"Банке вам никад неће тражити оне податке које већ имају код себе. Зашто би вас банка питала за ваш ЈМБГ, за ваш ПИН? Зашто би вас банка питала за гомилу података које вам је унапред издала како би сте извршили неку трансакцију", каже Владимир Мићић директор Сектора за безбедност "Ерсте банкe".

Припрема се нацрт измена и допуна Закона о информативној безбедности, који ће, тврде, боље заштитити податке грађана и привреде.