Која је права мера – постајемо ли робови технологије

У последњих месец дана, наш репортер је обавио 340 позива, на различитим мрежама послао више од 200 порука, уз много сати које је провео на интернету. За то време, како каже, могао је да прочита књигу, вози бицикл, погледа позоришну представу…

„Ми људи волимо да нешто што је само програм, машина или само алгоритам, оптужујемо за особине које му сами придајемо. Онда је заправо велика повика да је интернет заправо крив, да су они који стоје иза као кројачи или концептуални носиоци, криви за начин на који га ми користимо”, рекла је за РТС психолог Бојана Шкорц.

„Ово је бесмислено док не почнемо да разумевамо да смо ми ти који кормиларе својом комуникацијом, начином на који се постављамо у том богатом комуникационом свету. Ми смо одговорни за то што интернет ради, свако од нас као индивидуа”, додаје Бојана Шкорц.

Робујемо ли притом и статусним симболима – на пример, телефону најновије генерације и најмодернијих перформанси.

„У психолошком смислу тело нам је селф – то је психички став према себи, и он често укључује статусне ствари”, истиче она. „Ја нисам ја ако немам врхунске патике или се не осећам сасвим добро ако нисам била на месту где су сви били, или ако немам врхунску технологију, и онда ја не могу да будем ин, не могу да будем део статусне групе. То је тржишни део, и сад из тог тржишног дела разумно је издвојити онај функционални – машина служи мени, а не ја машини.”

Човек развија технологију, али и она га мења.

„Деловање је узајамно, како човек развија машину тако машина развија сет људи који је користе. То је, по мени, можда највеће обележје наше цивилизације – то успостављање специфичне интеракције између човека и машине, односно вештачке интелигенције. Вештачка интелигенција је природна интелигенција, само преточена у други облик испољавања. Та природна интелигенција ће да утиче на ову нашу материјалну и тај однос је узајаман, ваљда се развијамо, надамо се томе”, каже Бојана Шкорц.

Паметни телефон нам пожели добро јутро и лаку ноћ. Или ми њему, свеједно. Нека истраживања кажу да просечно стотинак пута дневно погледамо у њега.

Данашњи живот незамислив је без технологије, али је неопходно пронаћи праву меру.