Тикток, има ли нечег „трулог“ у омиљеној мрежи младих

Многи сматрају да су последњи догађаји у Србији, али и у свету, проузроковани и друштвеним мрежама и њиховим негативним аспектима, а најчешће се помиње Тикток (TikTok), који је у неким земљама и забрањен. Европска комисија и Европски парламент забранили су ову апликацију на службеним телефонима, а исто су учиниле САД и Канада. Зашто је Тикток означен као веома опасан и као апликација са негативним утицајем на децу и одрасле?

„Ми данас имамо једну навалу на друштвене медије, попут Фејсбука, Инстаграма, Твитера, Јутјуба, да не заборавимо четботове који у верзијама које тренутно постоје не дају увек тачне одговоре. Са свим овим алатима ми данас имамо нову реалност, јер без њих многи не умеју“, каже ИТ стручњак Петар Кочовић.

Процене су да око трећине становништва Србије користи ове апликације, а највише су њима захваћене млађе генерације.

Веома је важно напоменути, како каже, да од пет чула које човек има највише пажње одвлаче визуелни импулси које примамо. „То што видимо доминантно заокупља наша чула“, додаје Кочовић.

Још једна чињеница на коју указује јесте да су нове технологије у великој мери утицале на квалитет и количину пажње, јер већину видео-снимака погледамо само 10 до 15 одсто садржаја. Због тога је кратка форма снимака од 15 до 20 секунди веома популарна.

Тикток је ту „најпроблематичнији“ јер је привукао пажњу најмлађе популације, а ту су постали веома популарни такозвани „изазови“, односно, према речима Кочовића, „хајде да направимо што већу глупост“, па долази до физичког повређивања.

„Одговор лежи у кући. Породица је та која нам омогућава да се искажемо. Садржај може и да се филтрира. На самом Тиктоку постоји упутство како се то ради, као и да се ограничи време које се проводи на мрежи. Такође се препоручује да се деци од 13 до 15 година блокира приступ после девет сати увече, а старијим тинејџерима после десет сати увече“, објашњава Кочовић.