Бил Гејтс: Почело је доба вештачке интелигенције
Вештачка интелигенција је један од најважнијих технолошких пробоја у модерној историји, у рангу са стварањем микропроцесора, персоналних рачунара, интернета и мобилног телефона, пише Бил Гејтс у свом блогу насловљеном: „Почело је доба вештачке интелигенције“.
Оснивач „Мајкрософта“ одлучио је да напише подужи блог текст у тренутку када када се захуктава трка на пољу вештачке интелигенције (АИ) и када се технолошке компаније утркују да на тржиште избаце своје четботове.
Гејтс је већ раније говорио о томе да је узбуђен за будућност коју ће донети вештачка интелигенција, понајвише због тога колико би могла да олакша живот људима, унапреди образовање и медицину.
Милијардер је сада такође истакао да дели забринутост око вештачке интелигенције, укључујући и ризик да би људи могли да је користе на бројне негативне начине, као и на могућност суперинтелигентне АИ која би са напретком технологије могла да успостави сопствене циљеве.
У свом блогу, Гејтс на седам страница елаборира идеје и мисли о томе како АИ може да се користи како би повећала продуктивност људи, али и помогао у исправљању неједнакости на послу, у здравству и образовању.
Образовани радник на располагању да помогне у многим пословима
На радном месту, вештачка интелигенција могла би да буде коришћена као „дигитални лични помоћник“ да побољша продуктивност запослених. Интегрисана у дигитална радна оруђа, попут Мајкрософт офиса, могла би да помогне у писању имејлова и комуникацији.
Лични помоћници на бази вештачке интелигенције, опремљени огромним знањем о компанији и индустрији, могли би да представљају и важан ресурс са којим би запослени могли да комуницирају.
„Са појачавањем и појефтињењем рачунарске моћи, способност четботова да износе своје идеје све више ће личити на то да имате образованог радника који би могао да вам помогне са разним пословима“, пише Гејтс.
Дигитални помоћник који скида терет са здравствених радника
У здравству, Гејтс сматра да би вештачка интелигенција могла да ослободи запослене од одређених послова, посебно на пољу бирократије, али и попуњавања докторских формулара за визите.
Милиони људи у сиромашним земљама немају ни могућност да их доктор прегледа, а вештачка интелигенција би могла да повећа продуктивност докторима да прегледају што више пацијената. Могуће је и да би АИ могла да помогне у лечењу пацијената који не живе близу или нису у могућности да дођу до лекара.
Вештачка интелигенција се већ сад користи да анализира здравствене податке, па чак и да осмишљава лекове, а наредна генерација моћи ће да асистира у предвиђању негативних ефеката и дозирању лекова.
За пољопривреду у сиромашним земљама, Гејтс пише да би вештачка интелигенција могла да помогне у прављењу семена специфично прилагођеног да расте у локалним климатских условима, као и да развије вакцине за стоку. Све то је од суштинске важности у тренутку када се климатски услови мењају и стварају још већи притисак на пољопривреднике у сиромашним земљама.
Наставници ће морати да се прилагоде
Гејтс предвиђа и да ће АИ трансформисати образовање у наредних пет до 10 година тако што ће моћи да прилагођава образовни садржај сваком ученику, као и да научи шта мотивише, односно узрокује губитак интересовања код сваког појединца.
Вештачка интелигенција ће такође моћи да помогне у прављењу наставничких планова и процени степена разумевања одређених тема код ученика.
„Чак и када се технологија усаврши, учење ће и даље зависити од односа ученика и наставника. Побољшаће, али никада заменити, однос ученика и наставника“, истиче Гејтс.
Такође додаје да је веома важно да се вештачка интелигенција учини доступном у сиромашним срединама широм света, како деца у њима не би заостајала.
Коментари