Преко десет година казне за комичара Расела Бранда због силовања и сексуалних преступа

Бранд је осуђен на десет и по година затвора за силовање једне и нападе сексуалне природе против трију жена у периоду од 1999. до 2009. године.

Но, ако се руководимо објашњењем самог судије, Расел Бранд ће највероватније бити ослобођен пошто буде одлежао две трећине затворске казне. Његово име међутим заувек остаје у британском регистру сексуалних преступника што ће му до краја живота отежати запошљавање и друге бројне аспекте живота.

Судија се осврнуо и на писма, које су Брандови пријатељи упутили суду, гарантујући да је особа „доброг карактера“. Он је нагласио да је свестан на Бранд неће моћи да учествује у одрастању његове деце – две кћерке и сина, али и оценио да је комичар „сам за то крив“.

Брандови пријатељи плакали су окупљени испред суда где су се налазили новинари свих водећих британских и светских медија.

Одговорност британских медија

Од петка, када је порота прогласила бившег комичара кривим, огласио се низ јавних личности, али и министарка за културу конзервативне владе у сенци Ребека Пол, оптужујући пре свих британски јавни сервис, али и друге медије да су годинама омогућавали Бранду да се понаша на начин, који је нашао свој епилог пред судом.

Би-БиС-и је јавно извинио, али треба подсетити да је пре Бранда, британски јавни сервис имао низ водитеља, који су се испоставили као сексуални предатори и педофили.

Најизразитији, али не и једини примери су некада дечји водитељ Џим Савил и Хју Едвардс, особа, која је свету саопштила да је преминула краљица Елизабета Друга.

Метрополитен полиција најављује могућност проширивања оптужнице против Бранда, јер су у међувремену проговориле још две жене, међу којима и особа са којом се Бранд „забављао“ када је имала 16 година што је доња граница старости пристанка на сексуалне односе у Британији.

Управо та „веза“, о којој је Бранд отворено говорио у свом недавном интервјуу у програму америчке десничарске коментаторке и новинарке Меган Кели, могла би да додатно наштети Бранду и доведе до пооштравања затворске казне.

Метрополитен полиција позива и друге особе да сведоче уколико су биле жртве Брандових „сексуалних ескапада“.

Од британског j…ча године до силоватеља

Расел Бранд је у младости, по сопственом признању, био зависник од тешких наркотика са озбиљним проблемима са менталним здрављем.

Његова манична природа и изузетна елоквенција донела му је 2000. године улогу водитеља на тада глобално популарној музичко-забавној телевизијској станици МТВ.

Праву славу стекао је четири године касније улогом водитеља у риалити програму Велики брат – велика уста, који је на британском Каналу 4 емитован уз први мега риалити хит Велики брат.

Део јавне персоне Расела Бранда као комичара, а касније и глумца, био је његов необуздан промискуитет. Његови јавни испади донели су Бранду титулу „Ј…ча године“, коју је у то време без пардона проглашавао најтиражнији британски таблоид Сан.

Но, оно што је било нормализовано почетком 21. века, у његовој трећој деценији нашло је судски епилог.

Увод у такав расплет, иронично, је био документарни филм Расел Бранд: На очиглед свију у продукцији британског Канала 4, који га је пре две деценије претворио у мега звезду.

Критичари тог филма истицали су да су „сведочења“ наводних Брандових жртава била снимана као да су права, пошто је женама сакривен идентитет, али да су у ствари оптужбе и сећања изговарале глумице, а не стварне особе.

Иако та критика стоји и не говори у суперлативу о уређивачкој политици савременог Канала 4, тај документарни филм послужио је као замајац за полицијску истрагу, која је резултовала окривљујућом пресудом.

Најубојитија тачка оптужнице, односи се на силовање обожаватељке, коју је срео 2009. године после наступа у позоришту 'Хамерсмит Аполо', што је најважнија локација за наступ било код комичара, који жели да себе сматра успешним у Британији.

Њих двоје су прво добровољно ступили у сексуалне односе у Брандовој гардероби само неколико минута пошто су се упознали да би, три дана касније, у свом стану у северном Лондону Бранд анално напаствовао жену, која, као и остале особе, које су га оптужиле за сексуално узнемиравање или нападе, има право на доживотну анонимност одлуком Суда.

Порота је веровала њеном сведочењу у којем је истакла да ју је Бранд „повредио и озледио и да није престао“ иако му је рекла да не жели ту врсту односа.

Бранд је осуђен и за сексуални напад на жену, која је 2004. или 2005. године радила у једном лондонском радију. Комичар је пришао непознатој жени, пољубио је и стављао руке на њене груди и задњицу.

Осуђен је и за инцидент из истог периода када је у једном бару у лондонском Сохоу пришао непознатој жени и ухватио је за груди.

Проглашен је кривим и за напад пет година касније на Каналу 4 када је једној од запослених жена изненада ставио главу у крило и покушао да иницира орални секс. Она је напад тада пријавила шефу, а суду је рекла да је била „згрожена и згађена“ Брандовим понашањем.

Политичко или етичко суђење?

Расел Бранд је излагање судије саслушао мирно, а супрузи поручио да је „воли“. Његова друга супруга Шкотланђанка Лора Галачер са којом је у браку девет година и има две кћерке и сина, подржавала га је присуством током целог суђења упркос позивима левице да га се одрекне.

Приликом изрицања пресуде гледала је у под суднице.

Они, који подржавају Расела Бранда, сматрају суђење „покушајем естаблишмента да ућутка политичког противника“. Истичу да сам Бранд никада није крио своју промискуитетну природу у младости, те да је у својим двема аутобиографијама детаљно и веома отворено и критично говорио о том периоду.

Бранд се окренуо политичком активизму 2009. године када се противио израелској војној акцији у Појасу Газе. Сада је већ легендаран његов интервју са прослављеним водитељем Би-Би-Си-ја Џеремијем Паксманом у којем је Бранд позивао на отпор естаблишменту са позиције левице.

Међутим, током пандемије, некадашњи комичар окренуо је политичке ставове за сто осамдесет степени. Био је и даље веома критичан према естаблишменту, мултинационалним и фармацеутским компанијама, али овога пута са позиције деснице. Његов подкаст је на друштвеној мрежи Икс стекао преко једанаест, а на Јутјубу превазишао шест и по милиона следбеника.

Бранд је тако постао чест и омиљен гост америчких десничарских коментатора попут Меган Кели и Такера Карлсона.

Његова најновија књига, објављена у августу ове године, Како постати хришћанин за седам дана дочекана је међу његовим противницима као „провидан покушај да себе представи у најбољем светлу уочи суђења“.

Викторијански затвор

Бранд се, барем за сада, налази у затвору Вонсворт у јужном Лондону. Зграда датира из викторијанског периода, а сам затвор озлоглашен је због неусловних услова живота, пренасељености, катастрофалне хране, недостатка безбедности, недовољног броја чувара и честих бекстава.

У згради, старој сто седамдесет година, не ради ни грејање. Бранд би могао да буде пребачен на специјално одељење уколико званичници затвора буду оценили да је на мети других затвореника што је чест случај са осуђенима за силовање.

За сада се зна да га је у ћелији посетио затворски свештеник.