Икона француске кинематографије Брижит Бардо, сахрањена у Сен Тропеу

Сахрана Брижит Бардо, коју су уживо преносили бројни француски медији, почела је уношењем ковчега, прекривеног углавном наранџастим и жутим цвећем, у градску цркву Нотр Дам де л'Асомпсион.

Унутар цркве била је изложена црно-бела фотографија Брижит Бардо како грли бебу фоку, са натписом „Merci Brigitte“ (Хвала Брижит). Испред цркве, један човек је држао транспарент на којем је писало: „Животиње захваљују Брижит Бардо“.

Бардо је стекла међународну славу у својим раним двадесетим годинама у филму И Бог створи жену, а њена рашчупана коса и жестока енергија зрачиле су сексепилом који је дефинисао ослобођену женственост у Француској педесетих година 20. века.

Касније је била неуморни борац за права животиња, док су се њене политичке симпатије помериле ка крајње десном Националном фронту. Запаљиве изјаве о имиграцији, исламу и хомосексуалности довеле су до вишеструких осуда због подстицања расне мржње.

Лидерка крајње деснице Марин Ле Пен била је међу присутнима на сахрани. Аурора Берж, Макронова министарка за равноправност и борац за права животиња, на сахрани је представља владу.

Приватна сахрана

„За мене, Брижит Бардо је Француска“, рекла је певачица Миреј Матје (79), која ће певати на сахрани. „Она је била најлепша жена на свету“, рекла је Матје новинарима пре него што је ушла у цркву, хвалећи „ту слободу коју је (Бардо) имала, ту смелост да каже шта мисли“.

Након обреда у цркви, Бардо ће бити сахрањена у строгој приватности на гробљу у блиставом граду у којем је живела већи део свог каснијег живота иза високих зидина, окружена мачакама, псима и коњима.

Одавање почасти отворено за мештане и обожаваоце одржаће се касније у области Пре де Пешер у старој градској четврти званој Ла Понш, историјском центру некадашњег рибарског села. Позната од милоште као Б.Б. у Француској, Бардо је захваљујући својим улогама постала не само секс симбол, већ и иконом поп културе и камен темељац за промену друштвених ставова.

Постала је прва позната личност која је позирала за бисту Маријане, традиционални симбол Француске Републике који краси француске градске куће.

Бардо је живот славних сматрала изолованим и одвлачењем пажње од једноставних животних задовољстава. Последњи свој филм снимила је 1973. године и напустила јавни живот, посветивши се добробити животиња.

Јавно подржала лидереНационалног фронта, Жан-Марија Ле Пена и његову ћерку Марин, коју је једном назвала „Јованком Орлеанком 21. века“.

Бардо је 2018. године рекла за Le Monde да жели да буде сахрањена у мирном кутку своје баште. Међутим, префектура Вар је саопштила да никада није добила захтев за приватну сахрану, што би било потребно да би била сахрањена у својој башти.