Преминуо књижевник Филип Давид

Давид је био есејиста, драмтург, сценариста, дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београд и редовни професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду, саопштило је удружење Адлигат, чији је Давид био члан и оснивач.

Рођен је у Крагујевцу у јеврејској породици. Његов отац Фредерик, био је судија у Сремској Митровици. По избијању рата отац се придружио фрушкогорским партизанима, док се Давид са мајком Розом скривао у селу Манђелос подно Фрушке горе.

Већина браће, сестара и рођака Давидовог оца и мајке су страдали у логорима на Сајмишту и Јасеновцу.

Таленат за писање показао је од малена, а као основац и средњошколац освојио је двадесетак књижевних награда.

Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Један је од оснивача Независних писаца, удружења основаног 1989. у Сарајеву које је окупљало најзначајније писце из свих делова бивше Југославије и оснивач Београдског круга (1990), удружења независних интелектуалаца.

Због оснивања Независног синдиката Радио-телевизије Београд, 1992. године удаљен је са посла.

Био је члан Групе 99, основане на Франкфуртском сајму књига 1999. и један од утемељивача независне књижевне асоцијације Форум писаца, основане у децембру 1999. године.

Давид је објавио књиге приповедака Бунар у тамној шуми, Записи о стварном и нестварном и Принц ватре, као и романе Ходочасници неба и земље, Сан о љубави и смрти и Кућа сећања и заборава, књиге есеја Фрагменти из мрачних времена, Јесмо ли чудовишта и Светови у хаосу.

Као драматург, косценариста или сценариста радио је на филмовима Окупација у 26 слика, Пад Италије, Вечерња звона, Ко то тамо пева, Буре барута, Посебан третман и другим.

Дела су му превођена на шведски, француски, пољски, мађарски, италијански, албански, есперанто, македонски, слвоеначки, хебрејски, а његове приповетке се налазе у двадесетак антологија.