У марту ће публика сазнати „Шта је опет снашло Анђелку“
„Шта ме опет снађе“ је комедија - монодрама глумице Анђелке Стевић Жугић на текст Небојше Ромчевића, у режији Петра Јовановића, о вечно актуелној теми развода. Главна јунакиња Јованка Јока Јаковљевић, коју је публика упознала у представи „Шта ме снађе“, креће у незаустављиву вожњу кроз свој емоционални хаос у који је упала након развода. У емисији „Један добар дан“, глумица Анђелка Стевић Жугић и редитељ Петар Јовановић, открили су шта очекује публику у новој монодрами.
Главној јунакињи монодраме Шта ме опет снађе барак се завршио као лош филм, иако је очекивала романтичну комедију. И док покушава да створи „нови живот“ и „нову себе“, уз њу је елитни одред подршке, увек спреман да јој додатно закомпликује живот својим саветима: најбоље пријатељице Цица и Мица, баба и мама, као и неизбежне астролошкиња и психолошкиња. Све ликове игра Анђелка Стевић Жугић, у свом препознатљивом стилу врсне комичарке.
Како наводе Анђелка и Петар још на академији су се договорили да ће једног дана радити заједно, али да су то тек сада успели да остваре.
Представа ће најпре 18. марта бити изведена у Скопљу, затим 24. у Новом Саду, али пошто су карте већ распродате, биће и 25. марта. Велика београдска премијера у МТС дворани заказана је за 30. март, и реприза у недељу 31.
Публика је очигледно била жељна наставка монодраме Шта ме снађе, а Анђелка наглашава да је на њима огромна одговорност.
„Одговорност је огромна, и наравно да је страшна привилегија. Ја се само надам да се људи неће разочарати. Извините унапред сви. Ми се страшно трудимо да ви кад дођете, одете задовољни, да изађете задовољни. С тим у вези, Саша Локнер нам је написао музику која иде на крају, а пошто је она сигурно добра, онда публика има разлога да остане до краја“, додаје глумица.
С обзиром на то да је представа Шта ме снађе имала 250 играња у 55 градова на три континента, био је велики изазов режирати наставак. Петар Јовановић није режирао први део, а осим тога каже да никада није режирао монодраму.
„Режирање монодраме је напорно, али у позитивном смислу. Просто сва концентрација је на једној особи, посебно што Анђелка у монодрами игра осам ликова“, каже Јовановић.
Анђелка додаје да од свих ликова које тумачи у представи Шта ме опет снађе, најближи јој је лик Јокине мајке.
„Све су мајке врло сличне. Имају тај један генетски запис и код, који нам упорно уваљују у мали мозак и то чучи у нама. И онда дође то да једног дана радите монодраму и та мајка вам експлодира пред очима. А оно са чиме сам се највише помучила, ако изузмемо главну улогу Јоке, у коју ћете гледати на сцени све време, и приповедача, то је евентуално ова госпођа жена ожењеног“, објашњава Анђелка,
Њено појављивање је кратко, али пошто су одлучили да она буде пореклом из Црне Горе и требало је да звучи што аутентичније, у помоћ јој је притекла колегиница Вања Милачић. Ипак, додаје да јој је највише пријала улога тате.
Анђелка и Петар напомињу да им је важно да публика схвати да је у питању сасвим нова представа, да није рециклажа приче, фазона, па чак ни ликова, осим Јоке и њене мајке и баке које се појављују и у представи Шта ме снађе.
„Шта ме опет снађе је заправо опет прича о Јованки Јоки Јаковљевић, нашој миљеници, али у потпуно новим околностима. Игром случаја су те околности некако заличиле на нешто што сам ја исто преживела“, напомиње Анђелка.
После премијера у Скопљу, Новом Саду и Београду, представа Шта ме опет снађе креће на регионалну турнеју, како кажу Анђелка Стевић Жугић и Петар Јовановић: „Од Аранђеловца до Цириха“.
Коментари