Никола Ракочевић: Јако је лепо кад вам Стелан Скарсгорд и Бруно Ганц доделе награду

Један од три филма који се нашао у такмичарском програму 52. издања Феста, За данас толико, редитеље и сценаристе Марка Ђорђевића, говори о крагујевачкој породици Шаренац, сестри Вишњи коју игра Ивана Вуковић, два брата, Моци кога игра Филип Ђурић и Васи, кога игра Никола Ракочевић, и малој Миони. Једног дивног пролећног дана одлазе на излет који их инспирише да ураде нешто за себе.

„Мислим да овај филм могу да гледају буквално као Забавник, сви од 7 до 77, 97, 107, како год већ хоћете. Пре свега одише том неком ведрином, позитивном енергијом која се ствара, која просто постоји у тој породици. То не значи да је породица Шаренац без проблема. Једноставно, начин на који су они одлучили да живе свој живот је ведар и леп“, наводи Ракочевић.

Додаје да то што је филм имао премијеру на Фесту и што је уврштен у такмичарску селекцију глумцима много значи, као и награде, пре свега што стављају фокус и даје потврду да то што је урађено има одређени квалитет.

„Што се мене лично тиче мени је то негде сличан осјећај као када се поклоните после било које премијере, која се догоди, да ли у биоскопу или у оквиру Феста. Али Фест јесте значајан и другачији, мало је посебаније од обичне премијере филма. Мени је то било јако узбудљиво.“

„Сећам се кад сам слушао пре 20 година и више, 22, када сам уписао Академију, а пошто сам ја из Крагујевца и нисам пуно ни знао о Фесту, и нисам имао могућност да присуствујем Фесту, и сећам се тај први Фест на који сам отишао да ми је био јако узбудљив, да је то било нешто јако занимљиво, важно“, наглашава Ракочевић.

Иначе, тачно пре 10 година, на Берлинском филмском фестивалу, Никола Ракочевић је уврштен међу 10 најбољих глумаца који су проглашени европским глумачким надама у успону.

„Било је узбудљиво јако. Мислим, није било толико ни лепо, да се не лажемо. Било је то и узбудљиво и страшно. Та очекивања и тако даље.“, признаје Никола.

„Негде је важно само да схватите шта је заправо то? Шта је ваш сан? Шта је ваша идеја о томе шта треба да буде та будућност? А понекад нисте просто у могућности да то видите. Гомила људи око вас има неке своје идеје о томе шта би то требало да буде и поготово кад сте млади то просто не можете да занемарите. Поготово када вам неки ауторитет дође и каже, 'е, то је то, то је сад много важно, битно' и тако даље.“

„Онда то зна да буде и страшно, оптерећујуће јако. Тај неки као успех, који није ни успех, јер то је десет највећих нада у Европи, је л‘? То је нешто где они вама дају могућност, ставе вас у фокус и ви тек одатле треба да кренете да нешто као стварате. И онда се тај осјећај да сад нешто мора спектакуларно да се деси у том тренутку је оптерећујући. Али је јако лепо кад вам Стелан Скарсгорд и Бруно Ганц доделе награду. То је стварно узбудљив тренутак“, напомиње глумац.

Што се тиче позоришта, Ракочевић припрема две нове улоге, једну у Југословенском драмском позоришту и једну у Мадленијануму.

У Мадленијануму припрема улогу у представи Стаклена менажерија по тексту Тенеси Вилијамса, у режији Иване Вујић која ће премијерно бити изведена 30. марта. Друга улога је у драми по Клајстовом тексту, Михаил Колхас, у режији Бориса Љешевића, чија премијера би требало да буде средином априла.

С обзиром на искуства у позоришту, на филму, телевизији, Никола Ракочевић каже да је његов животни мото: „Све ће бити у реду!“