Кендис Бушнел, ауторка књиге „Секс и град“, у интервјуу за РТС открива да ли је она права Кери Бредшо

За све који су волели серију „Секс и град“ и који је још понекад радо гледају, права Кери Бредшоу, то јест ауторка књиге а затим и серије и филма „Секс и град“, Кендас Бушнел, представља своју позоришну представу у Италији. Уочи премијере у Милану, у ексклузивном интервјуу за РТС, Кендис Бушнел открива колико је оно што смо видели на малим екранима заиста био део њеног живота.

Уколико сте се питали како је настала славна Кери Бредшо и да ли је постојала и у реалном животу, одговор је да, а њено име је Кендис Бушнел. Она је ауторка познате серије која је на фантастичан начин анализирала живот жена у Њујорку деведесетих година.

Оно што је 1996. написала у књизи, 1998. постало је серија која је доживела невероватно велики успех у свету и која је и данас једна од најпознатијих. Кендис Бушнел је своје дело пренела и на позоришне даске, те први пут у улози себе саме, односно Кери, ауторка на комичан начин препричава дешавања из серије Секс и град. Колико је заиста важно имати одане пријатељице, откривајући колико је оно што смо могли да видимо на малим екранима заиста део њеног живота или не.

„Да ли је Кери ја или сам ја Кери је нешто што вам откривам у мојој позоришној представи Истините приче о сексу, успеху и Сексу и граду. (True tales of Sex, Success and Sex and the City) То је оригинална прича о томе како сам ја направила Секс и град, колико сам напорно радила на томе да стигнем где сам сада и зашто сам измислила Кери Бредшо и шта ми се након тога догодило.

Ми играмо ту забавну игру да ли је стварно, јер заиста се много ствари дешава у серији које су се заиста догодиле у мом приватном животу. Неке можда боље, неке још горе и многе од тих ситуација имају везе са мушкарцима са којима се Кери виђала, тако да публика може да се пита да ли сам се ја заиста виђала са сенатором или не, да ли сам срела Метјуа Меконахија, а откривам и праву истину о Зверки“, наводи списатељица.

Кендис прича о томе како се током деведесетих година у Њујорку излазило на шест до чак десет места за само једно вече, по цену да се остане и само пола сата, јер тада није било друштвених мрежа и сви су излазили.

Са собом је увек носила једну малу свеску у коју је записивала све шта се дешава, начин на који су се тада облачили, какве карактеристике су поседовале особе које је сретала, о чему су разговарали, места на која су излазили, а те свеске чува и дан данас.

Каже да никада није експлицитно писала о сексу већ о свему ономе што може да буде секси, што свакако тих година јесте био новитет, а о чему на духовит начин говори у представи.

„Тражили су од мене да урадим ову представу, овај монолог, и то је за мене потпуно ново искуство. Ја нисам неко ко је иначе на сцени и нисам глумица. Јако је забавно, узбудљиво и другачије. Обично мој дан изгледа тако што се пробудим и седнем испред компјутера и пишем. Чак се и не обучем, већ останем у пиџами, ненашминкана и без фризуре.

Када сам дошла у Њујорк нисам имала пребијене паре у џепу и то је била велика борба. Иначе је увек велика борба за све који оду да живе у тај град.

Многе друге књиге које сам написала су постале серије и сада је у припреми још један шоу. Надам се да ћу урадити и један ријалити који се базира на мојој последњој књизи под називом Има ли још секса и града (Is there still sex and the city) која говори о женама у педесетим годинама и како изгледају њихови љубавни животи.

Имам велики број другарица и највећи број њих личе на Саманту. На пример у мојој рубрици и у књизи је доста ликова, али сам имала моју Шарлот, Миранду и Саманту и заиста сам дуго времена писала о њима чак и пре Секса и града. Само су имале друга имена. На пример, Саманту сам назвала Џенифер или можда Елен.

Мислим да је Секс и град имао толико успеха јер говори о реалном животу. Ономе што се заиста дешава и мислим да су жене виделе властите животе у тој серији и то рефлектује реалност њихових живота. Ми смо све имале период у животу као онај из Секс и града. Уколико ме позову, могу да дођем са представом и у Србију“, каже Кендис Бушнел.

Кендис је за РТС рекла да ништа не би променила из серије. Да је Сара Џесика Паркер једина Кери Бредшоу коју може да замисли. Да су она и Дарен Стар, продуцент и сценариста, заиста добри пријатељи и да му је препричавала све оно што јој се дешавало, што је он одлично претварао у епизоде серије.

Признаје да јој је једна од омиљених епизода прва из треће сезоне у којој девојке одлазе на Стејтен ајланд због конкурса за ватрогасце, да јој је поред Кери омиљени лик Стенфорд Блеч, као и да се њеној мајци није допадао Ејдан и да јој је стално тражила да врати Зверку, који је заиста, за разлику од Ејдана, постојао у њеном животу. И поручује да свака жена заправо треба да буде Зверка сама себи.

Представа се даје у позоришту Арчимболди у Милану 21. фебруара као и у позоришту Политеама Росети у Трсту 23. фебруара.

уторак, 28. мај 2024.
26° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије